Suzana Ranđelović (42) iz Donjeg Bunibroda kod Leskovca ubila je svoju ćerku Nataliju (12) jer je mislila da je tako spasava od navodnih muka i patnji, smatraju stručnjaci. Suzana je u noći između nedelje i ponedeljka zadavila Nataliju, a zatim je pokušala da se ubije popivši kiselinu. Suzanina rodbina i komšije ispričali su da je ona bolovala od depresivne psihoze, zbog koje se godinama lečila, ali da, izgleda, poslednjih meseci nije redovno uzimala terapiju.
Skloni samoubistvu
- Osobe koje pate od depresivne psihoze ili endogene depresije, koja je nasledna i urođena, pogrešno obrađuju realnost, zbog čega imaju sumanute ideje. Slučaj iz Leskovca je izuzetan jer depresivno psihotični ljudi u 95 odsto slučajeva počine samoubistvo, a vrlo retko se odlučuju na ubistvo bližnjih.
Sudeći prema rečima Suzaninih prijatelja i rodbine, ona se najverovatnije plašila da će joj neko oteti dete, prodati ga u belo roblje i da će njena ćerka tako doživeti patnju. Zato je rešila da preuzme rizik na sebe i spreči da neko drugi naudi njenoj ćerki - objašnjava dr Milutin Nenadović, direktor Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
On kaže da ne treba da čudi to što Suzana svojim ponašanjem nije odavala utisak osobe koja je spremna da zadavi ćerku jer oboleli od endogene depresije ne govore okolini kako se osećaju, pošto ne shvataju da su bolesni.
- Međutim, njihovi najbliži mogu da primete kad im se stanje pogorša. Oboleli su tada odsutni, često uzdišu, zanemaruju svoje obaveze, zapuštaju svoj fizički izgled i pate od nesanice. Zaokupljeni su svojim unutrašnjim crnim mislima, koje ih iz dana u dan pritiskaju i opterećuju - kaže dr Nenadović.
Ubistvo u afektu
On objašnjava da Suzana nije mogla da isplanira ubistvo svog deteta, već je zločin počinila u stanju afektivnog ludila, opterećena nerealnim tužnim mislima, koje su joj se duže vreme vrzmale po glavi.
- U momentu ubistva takvi bolesnici nemaju grižu savesti jer veruju da su počinili ubistvo iz altruizma i da su tako zaštitili svog bližnjeg i pomogli mu da se zaštiti od patnji koje mu prete. Duševni bolesnici se najčešće plaše loših ekonomskih okolnosti ili teških bolesti. Međutim, kad im se stanje posle počinjenog zločina stabilizuje, oni osećaju bol i neretko mnogo pate - kaže naš sagovornik.
Simptomi endogene depresije
- odsutnost
- zanemarivanje obaveza
- zapuštanje fizičkog izgleda
- nesanica
- osećaj proganjanja
- gubitak veze sa stvarnošću
- osećaj krivice i griže savesti
- halucinacije
Pitala kako je Natalija
Lekari u leskovačkoj bolnici kažu da su primetili promenu u Suzaninom ponašanju posle buđenja nakon trovanja. Njeno „tužno-veselo ponašanje“ zdravstveni radnici koji su imali kontakta s njom nisu mogli da objasne.
- Ona je čak pitala kako je Natalija... Kod nje su bile česte promene ponašanja, a u jednom trenutku kao da se u njenim očima i ponašanju primećivalo da je zadovoljna nečim. Često je govorila da joj je mnogo teško, da oseća mučninu i da je hvata nesvestica. Povremeno bi zagonetno ćutala i samo gledala u jednu tačku - kaže izvor Kurira.
Inače, Suzana Ranđelović je tek juče prebačena u zatvorsku bolnicu u Beogradu.
Mislila da kroz ćerku uništava sebe
Psiholog Aleksandar Šibul objašnjava da je depresija agresija ka sebi, te da je zbog toga slučaj Suzane Ranđelović izuzetno kompleksan.
- Psihotični ljudi su samoubilački nastrojeni. Moguće je da je ta majka, zbog bolesti koja nije bila pod adekvatnom kontrolom, htela da uništi sebe, svoj identitet i sve oko sebe. Kako je njeno dete svakako deo njenog identiteta, ona je umislila da kroz dete uništava sebe - kaže Šibul.