Gde su nestale investicije od 5. oktobra

Proćerdali smo 80 milijardi evra

Foto: Dado Djilas
U Srbiju je posle petooktobarskih promena po raznim osnovama ušao ogroman novac, koji je potrošen bez ikakvog plana, tvrde ekonomisti

BEOGRAD - Rupa bez dna!
Verovali ili ne, u Srbiju je posle petoktobarskih promena po raznim osnovama ušlo preko 80 milijardi evra, a veći deo tog novca potrošen je bez ikakvog plana, tvrde ekonomisti. Srbija posle 13 godina nema novi auto-put, industrija je praktično uništena katastrofalnom privatizacijom, dugovi zemlje su udesetostručeni, a na državnim jaslama je više od 550.000 građana.

Promašene ideje

Ekonomista Mlađan Kovačević za Kurir kaže da je ovaj iznos, iako ne deluje realno, i te kako tačan i da je produkt promašenih ideja, vizija i reformi.
- U ovih 80 milijardi evra ne ulazi deo koji se tiče srpskog izvoza i to je ono što je još katastrofalnije. Najveći problem je što je veći deo novca ušao u javnu potrošnju, odnosno potrošen je na plate i penzije.

Nismo uložili ni u jedan veliki infrastrukturni projekat, kao ni u sektor energetike. Početkom decenije krediti su bili povoljniji. Mi smo se zaduživali a da nismo ni auto-put napravili. Sada nam je jedino ostalo da žalimo za izgubljenim šansama - naglasio je Kovačević i dodao da je Hrvatska, za razliku od nas, uložila u puteve i infrastrukturne projekte iako se zaduživala.

Glavna urednica magazina Biznis i ekonometar Radojka Nikolić smatra da je deo novca potrošen racionalno - na renoviranje zgrada, bolnica, opremanje škola, ali da je dobar deo potrošen i neracionalno.
- Kod nas ne da ne postoji praksa da se vodi računa o svakom dinaru nego se rasipa. Verovatno je deo novca završio i u privatnim džepovima, kroz korupciju, a ne za opštu korist, inače bismo sigurno svi osetili boljitak.

Novac nije došao u Srbiju

Međutim, ne treba zaboraviti da dobar deo tog novca nikad nije ni ušao u Srbiju, već je završavao na računima finansijskih organizacija - kaže naša sagovornica i kao primer navodi da je Svetska banka 2005. namenila pet miliona evra za privatizaciju, ali je 90 odsto sredstava ostalo napolju, u stranim konsultantskim kućama.

I ekonomista Milan Kovačević smatra da Srbija, ukoliko hoće da nastavi napred i ekonomski se razvija, jednostavno mora prekinuti s dosadašnjom praksom.
- Rez mora da se povuče, a novac koji je u Srbiju unet po raznim osnovama, u vidu donacija, kredita, deviznih doznaka, ogroman je i iznosi famoznih 80 milijardi evra.

Država - sigurna kuća

Mnogi krediti su povlačeni a da nisu realizovani, pa smo zbog nečije nestručnosti i neozbiljnosti morali da plaćamo i penale. Od javnih preduzeća pravimo sigurne kuće za stranačke kadrove koji rasipaju novac, a sve više duguju. Da mi je neko 5. oktobra rekao da ćemo posle 13 godina biti u ovakvoj dubiozi, ne bih mu verovao. Srbija je došla do ivice - zaključio je Kovačević.

REAGOVANJA

Čedomir Jovanović, LDP
Oni koji danas, sa 20 godina zakašnjenja, kao političari shvataju one vrednosti na kojima je 5. oktobar izveden ne bi ni imali priliku za tu naknadnu pamet da im se nismo suprotstavili i pobedili pre 13 godina.

Borislav Stefanović, DS
DS će nastaviti da brani vrednost 5. oktobra zbog svih građana i građanki Srbije koji su poslednjih 20 godina podržavali politiku moderne Srbije u EU i onih s kojima se borio za demokratiju i šansu za normalan život.

Milica Radović, DSS
Jasmina Jovanović i svi drugi učesnici 5. oktobra Srbiji su podarili slobodu, demokratiju, i to danas predstavlja najveće petooktobarske vrednosti, a na nama je da ih očuvamo.

Mlađan Dinkić, lider URS
Očekivanja građana posle 5. oktobra 2000. godine bila su previsoka, a problemi u Srbiji neće se rešiti smanjivanjem plata i penzija i uvođenjem solidarnih poreza, nego privlačenjem investicija.