Graditelj objekta poručuje
Stadion Partizana ne sme u privatne ruke
Bilo bi pošteno da se vrati vojsci ili da ostane Partizanu, ali da to ne bude privatni klub, kaže Zdravko Dobrić (82)
Živi, živi duh slovenski...
Graditelj stadiona Partizana, 82-godišnji Zdravko Dobrić, podržava odluku suda da se vojsci vrati u vlasništvo objekat u Humskoj 1 ili da se ostavi na raspolaganje crno-belima pod uslovom da ne bude privatni klub. Nešto što je građeno ogromnom voljom omladine SFR Jugoslavije nikako ne bi trebalo predati u ruke budućeg vlasnika kluba.
- Stadion Jugoslovenske narodne armije izgrađen je na znoju i žuljevima omladinaca, najviše onih iz Srbije, ali bilo ih je i iz ostalih krajeva zemlje. Zato bi bilo pošteno da se vrati vojsci, kako sud i nalaže, a mogao bi i Partizanu da pripadne, ukoliko ne bude privatni klub ili ako bi se vratio pod upravu armije - kaže Dobrić.
Kao aktivni učesnik Dobrić kaže da nije potpuno tačna konstatacija da su vojnici podneli najveći teret prilikom izgradnje stadiona.
- Počeli smo da ga pravimo 1948. godine. Učestvovali su vojnici, omladinske brigade i kažnjenici. Ovi poslednji su vukli teške kamene ploče, toga se dobro sećam, dok su iznad njih stajali milicioneri s puškama. Brigade bi ostajale po nekoliko meseci, a onda bi dolazili novi da ih zamene. I sad, kako vi da procenite ko je tu najviše radio i kome pripada stadion - pita se Dobrić.
(d. p.)
Graditelj stadiona Partizana, 82-godišnji Zdravko Dobrić, podržava odluku suda da se vojsci vrati u vlasništvo objekat u Humskoj 1 ili da se ostavi na raspolaganje crno-belima pod uslovom da ne bude privatni klub. Nešto što je građeno ogromnom voljom omladine SFR Jugoslavije nikako ne bi trebalo predati u ruke budućeg vlasnika kluba.
- Stadion Jugoslovenske narodne armije izgrađen je na znoju i žuljevima omladinaca, najviše onih iz Srbije, ali bilo ih je i iz ostalih krajeva zemlje. Zato bi bilo pošteno da se vrati vojsci, kako sud i nalaže, a mogao bi i Partizanu da pripadne, ukoliko ne bude privatni klub ili ako bi se vratio pod upravu armije - kaže Dobrić.
Kao aktivni učesnik Dobrić kaže da nije potpuno tačna konstatacija da su vojnici podneli najveći teret prilikom izgradnje stadiona.
- Počeli smo da ga pravimo 1948. godine. Učestvovali su vojnici, omladinske brigade i kažnjenici. Ovi poslednji su vukli teške kamene ploče, toga se dobro sećam, dok su iznad njih stajali milicioneri s puškama. Brigade bi ostajale po nekoliko meseci, a onda bi dolazili novi da ih zamene. I sad, kako vi da procenite ko je tu najviše radio i kome pripada stadion - pita se Dobrić.
(d. p.)
Status podstanara
Povratak stadiona JNA u vlasništvo vojske ne bi značio i selidbu klubova iz porodice JSD Partizan na drugu lokaciju. Kao jedno od rešenja pominje se i mogućnost podstanarskog statusa crno-belih, koji bi tako plaćali kiriju za korišćenje, dok bi troškovi održavanja pali na teret vlasnika.