MOSKVA - Otvoreno pismo koje je Nadežde Tolokonikova, jedna od osuđenica benda “Pusi rajot”, objavila obrazlažući zašto stupa u štrajk glađu u ženskom zatvoru, izazvalo je talas protesta bivših zatvorenika i boraca za ljudska prava, koji se godinama bore protiv loših uslova u ruskim zatvorskim kolonijama.
Prema podacima ruske Federalne zatvorske službe, 2012. godine, kaznu u zatvorskim kolonijama služilo je oko 585.000 osoba, dok je još 260.000 njih bilo zadržano u centrima za pritvor.
Svetlana Brahmina (38), koja je kao bivši advokat naftnog giganta “Jukos” zajedno sa svojim šefom milijarderom Mihailom Hodorkovskim osuđena za proneveru i utaju poreza, provela je dve i po godine u koloniji broj 14, u republici Mordoviji, gde se nalazi ukupno 18 kolonija u kojima osuđenici izdržavaju kaznu.
"I ja sam kao Nadežda došla u koloniju u oktobru. Nebo je bilo olovno sivo. Zidovi oko zatvora bili su takođe sivi, baš kao i marame i kaputi zatvorenica", prepričala je ona šok koji je doživela kada je stigla u koloniju “u nedođiji okruženoj beskrajnim šumama i močvarama”, gde je bila smeštena u baraku sa 100 žena.
"Bilo nam je dozvoljeno da se tuširamo samo jednom nedeljno. Žene su krišom istakle vodu iz radijatora da bi se kako-tako oprale, sve vreme pazeći da ih ne uhvati čuvar. U baraci je postojao jedan toalet, ali je bio zapušen, pa su zatvorenice morale u poljski klozet po oštroj zimi", seća je Brahmina, koja je puštena u aprilu 2009.
Kako navodi, interakcija među zatvorenicama bila je veoma gruba.
"Tretiraju vas kao biće drugog reda. Radile smo veoma mnogo. Sve je kao na fabričkoj traci, postoji plan proizvodnje koji se mora ispuniti, a oni koji ne ispune svoju kvotu, bivaju napadnuti od strane drugih žena", kaže ona.
Iza bodljikave žice striktno se poštuje odavno utvrđen raspored aktivnosti.
"Ustaje se u šest, sledi fiskultura u dvorištu, ostavljate lične stvari kod stražara, idete na doručak, a već u sedam počinje posao. Svetlo se gasi u 10 uveče", opisuje svoj boravak u koloniji Zara Murtazalijeva (30), Čečenka osuđena na osam i po godina za pripremanje terorističkog napada.
"Šile smo svašta: vojne uniforme, pravile smo rukavice, čak i šatore. Radile smo i danju i noću za platu od 15 evra mesečno", priča ona i dodaje da ako vaša “brigada” ne ispuni kvotu zbog vas, svi bivaju kažnjeni.
Kako navodi, ono što joj je najviše nedostajalo bila je tišina i mogućnost da bude sama.
"Video kamere su svuda. Zbog toga osećate strahovit emocionalni pritisak", kaže Murtazalijeva, koja je posle oslobađanja prošle godine dobila politički azil u Francuskoj.