Ovo su ekonomske mere za spas Srbije!
Ministar finansija Lazar Krstić predstavio je paket mera štednje i reformi koje spasavaju Srbiju od bankrota jer donose uštedu državnoj kasi, zaustavljaju gomilanje javnog duga i osiguravaju održiv privredni rast. Kako su objasnili u Vladi, usvojene mere ne odnose se na zaposlene u privatnom sektoru i na penzionere, već isključivo na zaposlene u javnom sektoru, čime će se smanjiti troškovi u preglomaznoj državnoj administraciji.
Bili smo pred bankrotom
Krstić je u pedesetominutnom izlaganju predložio šest mera, među kojima su smanjenje mase zarada, povećanje niže stope PDV na deset odsto, smanjenje subvencija, uštede na robi, korišćenje jeftinijih kredita, stvaranje poslovnog ambijenta, ali i suzbijanje sive ekonomije, naročito akcizne robe.
- Moramo da naučimo da trošimo ono što je zarađeno. Drugog puta nema! Bez ovih mera otišli bismo u bankrot u naredne dve godine. Ekonomska i fiskalna politika koja je vođena u poslednjih deset godina, posebno od 2008, bila je neodgovorna i netransparentna. Nije toliki problem što se Srbija zaduživala, već je problem što nismo iz četiri godine zaduživanja izašli zdravi. Novac je korišćen za tekuće troškove i nije povučeno dovoljno hrabrih poteza - naglasio je Krstić i dodao:
- Od 2009. imamo hronični deficit. Jedina smo zemlja koja nije uspela da smanji taj deficit, a javni dug je porastao. Deficit od osam odsto je signal da nemate situaciju pod kontrolom. Mnogi su zbog toga zbunjeni jer ne znaju da li je deficit šest ili osam odsto - upozorio je Krstić na trenutno stanje srpskih finansija.
Srbija, nastavio je Krstić, ne povlači dobar deo kredita i oni praktično stoje, pri čemu trećinu čini novac za Koridor 10.
Reforma Poreske uprave
- Javnim preduzećima davane su garancije a da se znalo da ona neće moći da servisiraju te obaveze i da svaka godina počinje minusom od 200 do 400 miliona evra u budžetu - zaključio je Krstić.
Kao veliki problem, Krstić je naveo i sivu ekonomiju, koja čini 31 odsto, dok šverc duvana iznosi 10 do 15 odsto ukupne trgovine duvana.
- Uvešćemo elektronski obrazac za prijavu poreza, umesto dosadašnjih 11 papira, kao i onlajn izdavanje fiskalnih računa od drugog kvartala sledeće godine, pojačane će biti terenske kontrole i temeljno reformisana Poreska uprava. Kroz povećanje PDV imali bismo uštedu od 300 miliona evra i dodatnih 150 miliona evra od suzbijanja šverca i sive ekonomije, a neophodna je i reorganizacija Poreske uprave - zaključio je Krstić.
(S. M. - B. B.)
REAGOVANJA
Tomislav Nikolić, predsednik Srbije
Procesuirati krivce
Paket mera Vlade je jedino moguće rešenje kako bi građani Srbije imali mogućnost da rade, pošteno zarade i obezbede pristojan život za sebe i svoje porodice. Zahtevam od Vlade da se vinovnici dosadašnjeg katastrofalnog stanja u Srbiji procesuiraju, da se istraži poreklo njihove imovine i da se privedu pravdi oni za koje se ustanovi da su prekršili zakon.
Mlađan Dinkić, lider URS
Udar na siromašne
Predložene mere pokazuju da u Vladi ne postoji jedinstvo i nije mi jasno zašto Dačić sada prihvata mnogo teže mere od onih koje je on predložio pre nekoliko meseci. Protivim se povećanju PDV, jer će ta mera pogoditi najugroženije i dodatno smanjiti potrošnju.
Vojislav Koštunica, predsednik DSS
Privreda na kolenima
Predstavljene ekonomske mere nisu mere Vlade Srbije, nego su to mere MMF i uskoro će srpsku privredu baciti na kolena. Srpska privreda ima sistemsku grešku, koja joj je nametnuta pogrešnom politikom kroz SSP sa EU. Kad se udruže ekonomske mere MMF i SSP, onda je gotovo izvestan slom srpske ekonomije.
Dragan Đilas, lider DS
Vlada nema ni plan ni ljude
Predstavljene mere pokazuju da Vlada nema ni plan ni ljude da zemlju izvedu iz krize i da je zato jedina šansa raspisivanje izbora. Mere pokazuju da za krizu nije kriva samo prethodna vlast nego i nesavesni građani koji su primali previsoke plate, pa će smanjivati plate profesorima, lekarima, policiji... Takve mere neće dati nikakav rezultat, osim što će smanjiti kupovnu moć, a time i potrošnju.
Čedomir Jovanović, lider LDP
Mere izraz nemoći
Mere su izraz nemoći, velikog lutanja i neodgovornosti onih koji vode zemlju jer su spremni da teret krize prenose na društvo i građane. Ne verujem u uspeh ekonomskih mera koje je predložio Krstić jer ponavlja poteze Mlađana Dinkića, koji je pre godinu dana podigao PDV sa 18 na 20 odsto. Ta mera je bacanje prašine u oči.
Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade: Penzioneri su pošteđeni
Vicepremijer Aleksandar Vučić izjavio je da su predložene ekonomske mere nužne za spas Srbije i njene ekonomije je u suprotnom ne bi mogli da opstanu.
- Lično se slažem sa svakom rečju koju je izgovorio ministar finansija. On to nije izveo politički vešto, nego stručno, nanoseći više udara Vladi za pola sata nego što ih je pretrpela za prethodnih godinu dana - rekao je Vučić i istakao da su mere bile neophodne „jer smo svi trošili mnogo više nego što smo zarađivali“.
On je kazao da će mere smanjenja plata pogoditi od 180.000 do 200.000, ali da će poštedeti penzionere. Vučić je rekao da, za razliku od Grčke, koja je imala pomoć spolja, Srbija to ne bi imala ako bi nastavila da se ponaša neodgovorno.
Ivica Dačić, premijer: Cela Vlada stoji iza mera, vratićemo osećaj pravde
Premijer Ivica Dačić kazao je da cela Vlada Srbije stoji iza mera koje je predstavio ministar finansija Lazar Krstić.
- Cilj je bio da ekonomske mere najmanje pogode najsiromašnije slojeve stanovništva, a da sistem živne u narednih deset godina. Nismo ovde da bismo lagali narod, a teret krize podneće oni koji najviše imaju, pa i mi koji vodimo državu. Ako narod ne može bolje da živi, onda makar mogu da imaju osećaj pravde. Moramo da uzmemo sudbinu u svoje ruke da bismo imali budućnost za svoju decu. Odlučnost Vlade je da se uhvati u koštac s ovim problemima, kao što je to učinila s problemom Kosova - kazao je Dačić i upozorio da bi Srbija za dve godine bez tih mera doživela argentinski i grčki scenario.
U javnom sektoru 660.000 zaposlenih
Ministar Krstić je izneo frapantan podatak da Srbija trenutno ima 660.000 zaposlenih u javnom sektoru i da to nije ukupan broj jer se još radi na registru.
- Sada smo u situaciji da 28 odsto budžeta odlazi na penzije, 27 odsto na plate u javnom sektoru, a niko tačno ne zna koliko odlazi na subvencije - rekao je Krstić, dodajući da Vlada zasad ne namerava da smanjuje penzije, ali da bi trebalo da odluči da li će uvesti solidarni porez na veća primanja budžetskih korisnika.
- Oni koji se oslanjaju na državu možda neće videti boljitak u 2014, ali hoće u 2015 - zaključio je Krstić.