SKUPŠTINA O VISOKOM OBRAZOVANJU: Akademija za nacionalnu bezbednost ostaje

BEOGRAD - Skupštinski Odbor za obrazovanje nije danas prihvatio amandman DS, koji je podržala i LDP, da se iz predloženih izmena Zakona o visokom obrazovanju briše odredba koja predviđa osnivanje Akademije za nacionalnu bezbednost za potrebe tajnih službi.

Demokrate su, kao obrazloženje tog amandmana, navele da je "nedopustivo to što je ta trogodišnja strukovna škola osnovana nezakonito, pošto nije imala uporište u Zakonu o budžetu i Zakonu o visokom obrazovanju, sada treba da se tim izmenama zakona legalizuje".

Ministar prosvete Tomislav Jovanović, koji je prisustvovao sednici Odbora, podsetio je da je Akademija osnovana odlukom Vlade Srbije, da su saglasnost za osnivanje dali i Akreditaciona komisija i Komisija za proveru kvaliteta i nezavisna tela.

U vladajućoj koaliciji smatraju da nema prepreka za osnivanje takve akademije, a da predavači, ukoliko neko od njih nije profesor, mora da prođe izbore u zvanja docenta i profesora, na šta je ministar Jovanović odgovorio da će akademija za nacionalnu bezbednost imati predavače i da u njoj nema zvanja docenta i profesora. Poslanici LDP saglasni su da je potrebno dodatno obrazovati pripadnike BIA, ali ne i da se osniva akademija, dok u DSS kažu da će ta akademija biti potpuno zatvoren sistem u prostorijama BIA i na nju Ministarstvo prosvete neće imati nikakav uticaj.

Vlada je prihvatila samo amandman šefa poslaničkog kluba SNS Zorana Babića, uz obrazloženje da je tehničkog karaktera, a sve amandmane opozicije odbacila.

Poslanici pretresaju amandmane na visoko obrazovanje

Poslanici republičkog parlamenta pretresaju danas amandmane na izmene Zakona o visokom obrazovanju, o kojem bi trebalo da glasaju u četvrtak, 10. oktobra. Ukoliko predlog dobije podršku poslanika, omogućiće da studenti i ove godine imaju šest ispitnih rokova i da uslov za budžet bude 48 bodova, umesto 50. Ministar prosvete Tomislav Jovanović tokom debate pred poslanicima pre dva dana rekao je da će predložene izmene omogućiti "armiji studenata" nesmetan početak školske godine tako što će uslovi upisa nove akademske godine ostati nepromenjeni.

Kako je rekao, izmene zakona rešiće "životni problem studenata" koji su dovedeni u situaciju da ne mogu da nastave započeto školovanje, jer će omogućiti da studenti i ove godine imaju šest ispitnih rokova i da uslov za budžet bude 48 bodova.

Zakon o visokom obrazovanju, podsetio je, usvojen je 2005. godine, a predvideo je da uslov za upis naredne godine studija, prema evropskim standardima, bude 60 bodova, a uredbama iz godine u godinu studentima je bilo omogućeno da studije nastave pod lakšim uslovima dok je prošle godine izmenama zakona utvđen prag od 50 bodova.

Podršku izmenama Zakona pored poslanika vladajuće koalicije najavila je i većina opozicionih stranaka kako bi, kako su rekli, pomogli studentima da upišu narednu godinu sa 48 bodova, ali su ukazali da to nije trajno rešenje i da bi probleme u obrazovanju trebalo sistemski rešiti.