AFERA AGROBANKA: Antonić nisam ja kriv već Džombić!
BEOGRAD – Nekadašnji predsednik Izvršnog odbora "Agrobanke" Dušan Antonić negirao je danas na početku suđenja u Specijalnom sudu u Beogradu da je sa saradnicima oštetio tu banku za 84 miliona evra.
„Ja smatram da nisam učnio nikakvo krivično delo radeći posao vrlo odgovorno i vrlo stručno sa svojim saradnicima. Ni po jednoj tački optužnice se ne osećam krivim, smatram da smo po svoj metodologiji rada u korist svojih klijenata“, rekao je Antonić izlažući svoju odbranu.
On je kao jednog od krivaca za propast te banke označio Milorada Džombića, nekadašnjeg direktora Agencije za osiguranja depozita.
Govoreći o nastojanjima ranijih struktura da se pozitivno poslovanje banke uništi i onemogući njeno širenje van teritorije Srbije, Antonić je naveo da se nakon trogodišenjg pozitivnog poslovanja banke, od kad je on bio na njenom čelu (od 2001) pojavio koncept da se zajam za razvoj privrede pripiše samo Agrobanci.
„Nakon pozitivnog bilansa 2002, 2003 i 2004. pojavio se koncept koji su gurali Mlađan Dinkić i Džombić da se zajam uzet za razvoj privrede i poljoprivrede konzorcijuma 12 banaka za koji je garantovala država pripiše kao obaveza samo Agrobanci“, rekao je Antonić.
On je naveo da je od njega traženo da potpiše taj ugovor ali da on to nije mogao da uradi, nakon čega je počeo napor „da Agrobanka ode pod zemlju“ i Milorad Džombić, kako je rekao, čini sve da se to dogodi.
„U vlasti treba da tražite odgovorne za propast Agrobanke a ne među nama koji smo na optužnici“, rekao je Antonić, uz tvrdnju da je vršeno sistematsko uništavanje srpske privrede pa tako i te banke.
Takođe je tvrdio da je sada na optuženičkoj klupi jer je pokazao neposlušnost upravo onima koji su odgovorni za propast banke.
Antonić je, istakao da se optužnica zasniva na „prikrivanju pravih razloga za neprijateljsko preuzimanje Agrobanke“ i najavio da će podneti niz dokaza kojima bi trebalo da se rasvetli kako je došlo do nenaplativosti kredita, kako je uništena Agrobanka, ali i kako je stvorena Nova Agrobanka.
Prema njegovim rečima, preuzeo je banku 2001. godine sa bilansom 103 miliona dolara, a samo zgrada Agrobanke u centru Beograda vredela je više.
On je detaljno objašnio poslovanje banke i nabrojao mere koje su preduzimane za oživljavanje srpske privrede, kao što su otpisi agrarnih potraživanja, primarna emisija, zajmovi, napominjući da se banka sve vreme suočavala s konkurencijom stranih banaka koje su tražile svoje mesto na tržištu.
Antonić je naveo da "oni što su prepisivali strane zakone nemaju pojma da oni ne mogu da se primene kod nas", jer "ako preduzeću ne damo kredit a njemu je veoma neophodan, recimo za skladištenje neke robe, znamo da će propasti i roba i preduzeće vrlo brzo".
U banci je postojao modern tehološki proces rada, kazao je on, napominjući da je 27. januara 2001. osnovan školski centar za edukaciju zaposlenih sa ciljem da spoznaju inovacije banakrskog duha i mentaliteta.
„Ova optužnica u principu negira sve što smo mi radili. Možda sam imao veliki otpor političkih ambasadora i zapadnih strrukturta što sam tvrdio da naša banka može da opstane bez pomoći nekih tutora“, naglasio je Antonić.
On je istakao da mu je neprihvatljivo to što se svačiji propusti u radu pripisuju njemu, jer iako je bio predsednik IO nije mogao da prati sve što se radi.
Tužilaštvo je, smatra, tendenciozno pripisalo njemu da je hteo da ošteti Agrobanku, dok su odgovorna lica za poslovanje određenih sektora, koje u postupku poziva za svedoke.
I ostalih 19 optuženih su u kratkom izjašnjenju na pitanje da li su izvršili krivično delo odgovorili odrečno, i najavili da će izneti odbranu.
Suđenje se nastavlja sutra.
Optuženi se terete da su od početka 2006. pa do kraja 2011. godine protivno Zakonu o bankama i internim propisima i procedurama u Agrobanci odobravali kredite, bankarske garancije, idavali menica i otpisivali dospele obaveze navedenih preduzeća.
Odobreni krediti nisu vraćeni, a izdate bankarske garancije i avalirane menice pale su na teret Agrobanke. Naplata kredita i drugih obaveza iz založenih nekretnina nije bila moguća, jer je njihova vrednost bila višestruko manja od procenjene kao i od dospelih obaveza.
Pored toga, nad gotovo svim privrednim drušvima kojima su odobravani plasmani pokrenuti su stečajni postupci.
Na početku pretresa sud je odlučio da razdvoji postupak protiv Stojana Stojanova jer je primljen prošle srede u KBC Zvezdara zbog neuroloških problema. Sud je takođe spojio postupak koji je bio privremeno razdvojen prema sinu vlasnika “Hanitfarma” Duška Sekulića.
Antonić je na pripremnom ročištu u tom procesu krajem avgusta negirao sve navode optužnice, navodeći da je ona napisana sa ciljem da se prikriju načini i metodi za njeno neprijateljsko preuzimanje.
Optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal podignuta je 30. aprila protiv Antonića, članova IO banke Slavoljuba Korićanca i Bojana Zarića, Bobana Labovića, direktora za korporativno bankarstvo, Vehba Papića, direktora sektora za upravljanje rizicima kao i protiv Duška Sekulića, Dragomira Jovanovića, Borke Filipović, Nenada Maričića i Snežane Paunović.
Optužnica tereti i Dragovana Milinkovića, Miloša Markovića, Duška Šunjarevića, Bratislava Mihajlovića, Branimira Uzelca, Suada Hasovića, Slobodana Ratkovića, Miloša Uzelca i Milana Antonića koji su optuženi kao odgovorna lica u privrednim društvima "Habit farm", "Swiš farmacija", "Swiš intermedical", "Product trade finance", "Western style", "Mercury international", "Lutton", "Novi dani", "Ecolimb", "Headcommerce" i "Drina timber".
Ovi optuženi se terete zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica koje je na snazi od 15. aprila.
Optužnicom su obuhvaćeni i ovlašćeni procenitelji Zvezdan Damjanović i Stojan Stojanov, koji su vršili procenu vrednosti nekretnina na kojima su uspostavljane hipoteke u korist oštećene banke, koji se terete za pomaganje u izvršenju istog krivičnog dela.
Istraga protiv vlasnika "Habitfarma" Radoslava Sekulića je prekinuta, jer su se veštaci izjasnili da zbog trenutno lošeg zdravstvenog stanja privremeno ne može da učestvuje u krivičnom postupku.
Početak tog postupka dogodio se 8. avgusta 2012. godine hapšenjem Dušana Antonića, a kasnije su usledila nova proširenja istrage.
Antonić je posle tačno godinu dana 8. avgusta pušten iz pritvora da se brani sa slobode.