VAŠINGTON - Prepucavanju nema kraja. Američki predsednik Barak Obama je tokom sastanka u Beloj kući odbio predlog republikanaca o produženju roka za usvajanje budžeta zemlje, koji inače ističe 17. oktobra. Tog dana javni dug SAD dostići će vrhunac, pa zemlja više neće imati sredstava za otplaćivanje kredita, odnosno prvi put u istoriji suočiće se s bankrotom.
Bez odluke
Parlamentarni čelnici republikanaca i predsednik Predstavničkog doma Kongresa Džon Bejner nisu uspeli da tokom razgovora, koji je trajao čak 90 minuta, ubede Obamu da produži zakazani rok za usvajanje novog budžeta zemlje, jer predsednik smatra da ne samo da nema razloga za to odugovlačenje već bi to moglo naškoditi i američkoj i svetskoj ekonomiji. Međutim, iako na sastanku nije doneta nijedna konkretna odluka, u saopštenju Bele kuće ističe se da se predsednik nada daljem progresu i da će uskoro doći do rešenja.
U međuvremenu, čitav svet strahuje šta će biti s globalnom ekonomijom ukoliko propadne jedna od najjačih sila na svetu, koja u svojim rukama drži konce svih tržišta. Svetski stručnjaci i analitičari upozorili su da bi to moglo izazvati kolaps u svetu, a najviše strahuje Kina, koja je najveći kreditor Amerike. Njen bankrot značio bi da bi ta azijska zemlja lako mogla ostati bez svog novca.
Raste zabrinutost
Zbog takve situacije brojni globalni finansijski lideri pozvali su SAD da brzo reše političku krizu s budžetom i limitom zaduživanja, da bi se izbegao haos u svetskoj ekonomiji. Vodeći zvaničnici iz Kine, Evrope i Latinske Amerike pridružili su se direktorki Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard i predsedniku Svetske banke (SB) Džim Jong Kimu u upozorenjima da Vašington rizikuje izazivanje globalne katastrofe ako dozvoli da dođe do bankrota najveće svetske privrede.
- Američkoj privredi nikako ne pomažu ova neizvesnost i odugovlačenje s rešavanjem fiskalnih i dužničkih problema. Biće veoma, veoma negativnih posledica po ekonomiju SAD, kao i van SAD - rekla je Lagardova.
Reuter
Nuklearke ostale bez nadzora
Zbog blokade američke vlade od juče je čak 90 odsto radnika nuklearnih elektrana poslato kući na prinudni odmor, čime je ugrožena bezbednost tih postrojenja. U njima će ostati svega tristotinak zaposlenih, što znači da je više od 3.600 ljudi napustilo svoja radna mesta. - Pobrinućemo se da nastavimo s nadzorom elektrana - rekao je portparol postrojenja Eliot Brener.