Stena prečnika jedan kilometar udariće u Atlantski okean brzinom od oko 61.000 kilometara na sat i ubiće veliku većinu živih bića na našoj planeti
HJUSTON - Pripremite se za katastrofalni udar.
O sudnjem danu se mnogo puta govorilo, mnogi su ga najavljivali i očekivali. I Zemlja je svaki put preživela. Ipak, astronomi veruju da će udar asteroida 1950DA uništiti život na našoj planeti.
Velika brzina
Naučnici Nacionalne američke svemirske agencije (NASA) posmatraju džinovski asteroid koji će verovatno udariti u Zemlju 16. marta 2880. On trenutno putuje ka našoj planeti brzinom od 15 kilometara u sekundi, a kad stigne do nje dostići će brzinu od 61.000 kilometara na sat. Prema svim proračunima, asteroid će udariti u Atlantski okean i izazvati razarajući cunami, ali i drastično promeniti klimu. Procena naučnika je da bi jačina udara bila jednaka eksploziji 44.800 megatona TNT.
Iako je šansa da će doći do udara 0,3 odsto, to je 50 odsto više nego što je šansa da će nas udariti bilo koji drugi asteroid. U prošlosti su našu planetu već udarali asteroidi slične veličine. Primera radi, jedan takav doveo je do izumiranja dinosaurusa pre 65 miliona godina.
Asteroid 1950DA otkriven je 23. februara 1950. Posmatran je 17 dana, posle čega je pobegao iz vidokruga na 50 godina. Ponovo je viđen 31. decembra 2000. Proračunato je da će on 16. marta 2880. godine oko 20 minuta biti neverovatno blizu Zemlje i možda će udariti u nju.
Skretanje
Prema podacima, on rotira oko svoje ose za 2,1 sat, što je druga najveća brzina ikad zabeležena kod asteroida te veličine.
Naučnici NASA ipak su optimisti i smatraju da će to što je asteroid otkriven i što se predviđa mogućnost udara naterati ljude da u narednih nekoliko stotina godina smisle na koji način bi mogli da promene putanju asteroida.
Inače, trenutno postoji 1.400 potencijalno opasnih satelita koji bi mogli da prođu blizu nas. Svi oni imaju prečnik veći od 140 metara, što znači da neće nestati prilikom ulaska u atmosferu. NASA prati sve te asteroide i predviđa njihove putanje. Da bi poboljšali sistem, oni rade na razvoju infracrvenih senzora za novu vrstu kamere. Ona bi u Zemljinoj orbiti mogla da zapazi svako nebesko telo koje se približi našoj planeti, a ne bi joj smetali oblaci i svetlost.
O sudnjem danu se mnogo puta govorilo, mnogi su ga najavljivali i očekivali. I Zemlja je svaki put preživela. Ipak, astronomi veruju da će udar asteroida 1950DA uništiti život na našoj planeti.
Velika brzina
Naučnici Nacionalne američke svemirske agencije (NASA) posmatraju džinovski asteroid koji će verovatno udariti u Zemlju 16. marta 2880. On trenutno putuje ka našoj planeti brzinom od 15 kilometara u sekundi, a kad stigne do nje dostići će brzinu od 61.000 kilometara na sat. Prema svim proračunima, asteroid će udariti u Atlantski okean i izazvati razarajući cunami, ali i drastično promeniti klimu. Procena naučnika je da bi jačina udara bila jednaka eksploziji 44.800 megatona TNT.
Iako je šansa da će doći do udara 0,3 odsto, to je 50 odsto više nego što je šansa da će nas udariti bilo koji drugi asteroid. U prošlosti su našu planetu već udarali asteroidi slične veličine. Primera radi, jedan takav doveo je do izumiranja dinosaurusa pre 65 miliona godina.
Asteroid 1950DA otkriven je 23. februara 1950. Posmatran je 17 dana, posle čega je pobegao iz vidokruga na 50 godina. Ponovo je viđen 31. decembra 2000. Proračunato je da će on 16. marta 2880. godine oko 20 minuta biti neverovatno blizu Zemlje i možda će udariti u nju.
Skretanje
Prema podacima, on rotira oko svoje ose za 2,1 sat, što je druga najveća brzina ikad zabeležena kod asteroida te veličine.
Naučnici NASA ipak su optimisti i smatraju da će to što je asteroid otkriven i što se predviđa mogućnost udara naterati ljude da u narednih nekoliko stotina godina smisle na koji način bi mogli da promene putanju asteroida.
Inače, trenutno postoji 1.400 potencijalno opasnih satelita koji bi mogli da prođu blizu nas. Svi oni imaju prečnik veći od 140 metara, što znači da neće nestati prilikom ulaska u atmosferu. NASA prati sve te asteroide i predviđa njihove putanje. Da bi poboljšali sistem, oni rade na razvoju infracrvenih senzora za novu vrstu kamere. Ona bi u Zemljinoj orbiti mogla da zapazi svako nebesko telo koje se približi našoj planeti, a ne bi joj smetali oblaci i svetlost.
Padaju i sateliti
Evropski satelit GOCE, napravljen da mapira gravitaciono polje Zemlje, pašće na tlo u narednih mesec dana upravo zbog jačine gravitacije. Ovaj satelit, težak 1,2 tone, ostao je bez goriva i posle četiri godine završiće svoju misiju.