BEOGRAD - Štetna upotreba alkohola ubija 2,5 miliona ljudi, a svaki peti pacijent u opštoj medicini ispoljava obrazac pijenja koji se može definisati kao rizičan i može direktno dovesti do razvoja pune zavisnosti od alkohola, ocenjeno je na 29. simpozijumu o bolestima zavisnosti u Lepenskom Viru, saopšteno je posle tog skupa.
"Alkoholizam predstavlja treći vodeći faktor rizika za loše zdravlje na globalnom nivou i odgovoran je za oko 4 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu. Štetna upotreba alkohola direktno ubija 2,5 miliona ljudi, od kojih je 320 000 mladih između 15 i 29 godina života", izjavio je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Periša Simonović.
On je istakao da je ključni zadatak Strategije za borbu protiv zloupotrebe alkohola i alkoholizma u Srbiji 2012-2020. godine da se obezbede finansijski i ljudski resursi za prevenciju i smanjenje štetne upotrebe alkohola, kao i smanjenje štete i jačanje nacionalnih odgovora na probleme javnog zdravlja izazvanih zloupotrebom alkohola.
V.d. predsednika Zajednice klubova lečenih alkoholičara Srbije Petar Nastasić upozorio je da alkohol i dalje ostaje najprisutnija droga u Evropi i nije u pitanju samo problem pijenja već enormno veliki problem pijenja.
"Čak 15 odsto muškaraca dnevno pije količinu veću od 60 grama čistog alkohola dnevno što predstavlja veoma visok rizik za hronično i akutno oštećenje zdravlja, dok je 7,7 odsto žena na istom nivou rizika i dnevno konzumira više od 40 grama čistog alkohola", upozorio je on.
Prema njegovim rečima, svaki peti pacijent u opštoj medicini ispoljava obrazac pijenja koji se može definisati kao rizičan ili hazardan i može direktno dovesti do razvoja pune zavisnosti od alkohola. Na Simpozijumu je učestvovalo više od 100 međunarodnih stručnjaka iz oblasti psihijatrije, psihologije i neuropsihijatrije, navodi se u saopštenju.