VAŠINGTON - Republikanci u Predstavničkom domu Kongresa nisu uspeli da se dogovore oko plana za rešenje budžetske i dužničke krize, i ranije najavljeno glasanje koje je trebalo danas da se obavi neće se održati.
Vođstvo republikanaca nije uspelo da ubedi konzervativne partijske kolege da podrže koliko-toliko kompromisni predlog, koja bi posle toga bio upućen Senatu u kome demokrate imaju većinu, piše Vašington Post.
"Gotovi smo za večeras", kratko je za vašingtonski dnevnik izjavio republikanski kongresmen iz Kalifornije Kevin Mekarti.
Prethodno su uticajne konzervativne grupe "FreedomWorks" i "Heritage Action" pozvala republikanske kongresmene da ne podrže bilo kakav kompromis s demokratama i Obamom, i da dozvole da se SAD po prvi put u svojoj istoriji približe bankrotu i nemogućosti da servisiraju spoljni dug.
Mediji u SAD, nešto više od 24 sata pre roka do kada mora da se podigne limit za zaduživanje, taj scenario sad već vide kao prilično realan.
Iako je tokom vikenda, i u ponedeljak delovalo da su se stavovi dve strane približili, dogodilo se nešto slično kao i pred rok za usvajanje budžeta, 1. oktobra, kada su konzervativni kongresmeni bliski Pokretu čajanka stopirali bilo kakav dogovor.
Predstavnički dom Kongresa, koji kontrolišu republikanci, najavio je ranije danas sopstveni predlog za izalazak iz krize, prema kome bi limit za zaduživanje bio produžen do 7. februara, dok bi finansiranje federalnih aktivnosti vlade bilo nastavljeno do 15. decembra, ostavljajući vremena do tada da se postigne trajan dogovor.
Plan republikanaca predviđa i niz manjih izmena vezanih za Zakon o zdravstvenom osiguranju (Obamaker).
Međutim to nije zadovoljilo konzervativce i sada ostaje sreda kao poslednji dan za evantualni dogovor dve strane.
U slučaju da do dogovora ne dođe, država bi po prvi put u svojoj istoriji ostala bez gotovine i ne bi bila u stanju da plaća prispele obaveze, pošto će tada američki javni dug dostići 16,7 triliona dolara, i biće dostignuta granica do koje može da se pozajmi novac za plaćanje računa, takozvani plafon duga.
Ekonomisti upozoravaju da bi u slučaju neusvajanja produženja limita za zaduživanje vlade došlo do katastrofalnih posledica, ne samo po američku, već i po celokupnu svetsku ekonomiju. Doslo bi rasta kamatnih stopa kod datih zajmova, smanjenja vrednosti akcija na berzi, veće nezaposlenosti i moguće nove recesije.
Bila bi ugrožena, ako ne i u potpunosti onemogućena isplata svih vrsta socijalnih i zdravstvenih pomoći američkim građanima, plata pripadnicima vojske, sredstava za povraćaj poreza, kao i isplata novca onima koji su ga uložili u hartije od vrednosti u vlasništvu SAD.
Kongres je do sada, od 1960. godine, 78 puta davao saglasnost na produženje limita za zaduživanje.