Šteta dvonedeljne blokade vlade SAD 24 milijarde dolara
VAŠINGTON - Američka ekonomija i poverenje potrošača pretrpeli su ozbiljnu štetu zbog dvonedeljne blokade savezne vlade, a očekuje se i novi udarac na već usporen privredni rast zemlje.
Iako su se tržišta akcija tokom jučerašnjeg poslovanja oporavila, analitičari su ukazali da postoje jasni dokazi štete i upozorili da bi nastavak političkih sukoba u januaru mogao izazvati nove boljke, prenosi Frans pres.
Delimična obustava rada američke vlade, koja je nastupila 1. oktobra, mogla bi umanjiti godišnji privredni rast SAD za 0,5-0,6 odsto u četvrtom kvartalu, procene su kreditnih agencija "Mudis" i "Standard i Purs".
Kako navodi SiP, blokada američke vlade koštala je ekonomiju te zemlje 24 milijarde dolara, jer je više hiljada državnih službenika bilo primorano da ode na neplaćeni prinudni odmor, pošto je vlada odložila mnoge ugovore, a nacionalni parkovi, koji su od ključnog značaja za turizam, bili zatvoreni.
Zbog toga, nekoliko ekonomista je smanjilo prognoze privrednog rasta SAD za četvrti kvartal na oko dva odsto, što je jedva dovoljno za generisanje novih radnih mesta neophodnih za obaranje nezaposlenosti.
Kako navodi većina ekonomista, američka centralna banka (Fed) će verovatno uočiti potrebu da zadrži podsticajne mere do kraja ove godine, ako ne i duže, kako bi umanjila negativne posledice krize.
"Suština je da je blokada vlade nanela štetu američkoj ekonomiji", navedeno je u saopštenju SiP-a.
Jučerašnjim dogovorom demokrata i republikanaca u Kongresu okončana je obustava rada federalne vlade, dogovoreno njeno finansiranje do 15. januara, i podignuta granica zaduživanja do 7. februara.
Njihov dogovor podstakao je snažan rast akcija na Volstritu, uz porast vrednosti deonica od skoro 1,4 odsto.
Međutim, jučerašnji izveštaj Feda, poznatiji kao "Bež knjiga", pokazuje da je došlo do usporavanja u pojedinim sektorima američke ekonomije u poređenju sa izveštajom od 4. septembra.
U izveštaju se ukazuje na porast neizvesnosti, što je pre svega posledica blokade vlade i bojazni od nepodizanja granice javnog duga.