BEOGRAD - Taksisti i putnici neretko vode nevidljivu borbu tokom vožnje, u kojoj je jedini cilj zaraditi, odnosno sačuvati što više novca. U takvom nadmudrivanju koriste se različita sredstva i izgovori, a zanimljivo je da su klijenti gotovo podjednako dovitljivi kao taksisti.
Sinonim za divlje taksiste je, pored lažne krovne oznake, sada već čuvena turbina koja ubrzava taksimetar i do nekoliko puta, i to na različite načine.
- Sada su aktuelne turbine koje reaguju na dodir pa ih taksisti aktiviraju samo u situacijama kada su sigurni da klijent ne gleda u taksimetar. Dakle, kada vozač ne dodiruje senzor turbine, taksimetar radi uobičajeno kao i kod svakog drugog regularnog taksiste, objašnjava Vlada Ivetić iz „Žutog taksija“.
Ukoliko se putniku cena vožnje učini previsokom, kao protivoružje preostaje mu jedino račun. Ako mu taksista ne izda račun, on nije u obavezi da plati vožnju. Međutim, i za takvu situaciju namazani taksisti imaju caku - daju račun sa originalnim pečatom na kojem nema nikakvih podataka o taksisti. Najviše žrtvi taksisti nalaze u blizini BAS stanice, i to na jeftinu, odnosno po putnike vrlo skupu foru.
- Kad uključuju taksimetar, oni pitaju klijenta stranca hoćete prvu skuplju ili treću klasu. Mušterija se, naravno, tada odluči za treću kategoriju i vozi se po duplo skupljoj tarifi. Takođe, mnogima taksisti naplate i prtljag iako nije teži od propisanih 25 kilograma, kažu u „Beogradskom taksiju“.
S druge strane, postoje i putnici koji znaju kako da ostanu dužni taksistima.
- Poznato je da klijenti hvataju krivine tako što traže da skoknu do kioska ili da odu kući po novac i potom pobegnu zauvek. Desilo mi se, na primer, da mi je mladić čak dao svežanj ključeva kao garanciju da će se vratiti i nikada ga nisam više video. Takođe, putnici neretko varaju zimi na poziv kada kol-centru prijave vožnju za, na primer, Bežanijsku kosu, a potom se ispostavi da ih taksista vozi svega dva ili tri kilometra do centra, priča Ivetić.
Gospođa vara sa 5.000 dinara
Gotovo svi taksisti u gradu čuli su za izvesnu stariju gospođu koja se služi najsuptilnijom prevarom kako bi platila jeftinije vožnju ili se čak vozila besplatno.
„Reč je o baki koja se vozi ujutru na kratkim lokacijama po centru i uvek nudi 5.000 dinara iako vožnja košta tek nekoliko stotina dinara. Pošto uglavnom traži da joj taksista stane u prometnim ulicama, na primer, kod „Londona“, on nema vremena da usitni novac pa joj vožnja ispadne najčešće besplatna,smeje se Ivetić i dodaje da takav štos koristi sve više klijenata.