Međunarodno usvojenje

HOĆE NAŠU DECU: Stranci godišnje usvoje 11 mališana iz Srbije

Foto: Shutterstock
Potvrđivanjem Konvencije o zaštiti dece, omogućilo bi se većem broju dece bez roditeljskog staranja, koja ne mogu da budu usvojena u zemlji, da ostvare pravo na život i razvoj u drugoj državi, naveo je ministar Jovan Krkobabić

BEOGRAD - Potpredsednik vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovan Krkobabić izjavio je danas da će potvrđivanjem Konvencije o zaštiti dece i saradnje u oblasti međunarodnog usvojenja biti povećana sigurnost u tim postupcima, a da je od 2006. do 2012. godine godišnje bilo 11 međunarodnih usvojenja.

Ministar je istakao da bi se potvrđivanjem Konvencije omogućilo većem broju dece bez roditeljskog staranja, koja ne mogu da budu usvojena u zemlji, da ostvare pravo na život i razvoj u drugoj državi.

Obrazlažući pred poslanicima razloge za potvrđivanje te konvencije, kao i zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, Krkobabić je rekao da je konvencija u skladu sa Ustavom Srbije i da će njenim potvrđivanjem biti povećana sigurnost u postupcima međunarodnog usvojenja.

"Potvrđivanjem ovog dokumenta ustanovljavaju se mere sigurnosti kojima bi se sprečila otmica, prodaja, iskorišćavanje dece, sprečio pritisak na biološke roditelje“, rekao je Krkobabić.

Prema njegovim rečima, Konvencija obavezuje zemlje u kojima je dete usvojeno da preduzmu mere posle usvajanja, a nakon procene centralnog organa te države, ukoliko je ugroženo pravo i sugurnost deteta, ono može biti oduzeto od usvojitelja i dato na starateljsvo, dato drugoj porodici na usvajanje ili vraćeno u zemlju, ako je to najbolji interes deteta.

Krkobabić je dodao da Konencija vać ima veliki broj ratifikacija u evropskim državama, ali i u Kini, SAD, Rusiji i da je bitno da to isto učini i srpska skupština, jer bi se tako Srbija uključila u pordicu država koje tesno sarađuju u međunardnom usvajanju.

Određene države, državne institucije i agencije koje realizuju međunarodno usvojenje, dobile su visoku ocenu, a Srbija prati razvoj deteta koje preko izveštaja agencija ili odlaskom u zemje usvojenja, naglasio je Krkobabić.

On je istakao da je potvrđivanje Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici takođe bitno, pošto je nasilje nad ženama i nasilje u porodici društveni problem i u Srbiji.

Prema podacima Centra za socijalni rad, u 2012. godini registrovano je 9.325 žrtava, od toga se 95 odsto nasilja dogodilo u porodici.

Centar za socijalni rad takođe ima registrovanih 6.000 počinilaca i podatak da je 70 odsto nasilja učinjeno prema deci muškog pola.

"U svetlu približavanja Srbije EU treba istaći da je Evropski parlament krajem februara ove godine usvojio tu rezoluciju i pozvao sve članice EU da obave ratifikaciju“, rekao je Krkobabić.

Ministar je pozvao poslanike da potvrde i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Kanade o socijalnoj sigurnosti, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Velikog Vojvodstva Luksemburg o socijalnoj sigurnosti.

Kad je reč o Sporazumu sa Kanadom, radi se o standardnim rešenjima i principima o jednakom tretmanu državaljana u oblasti penzijskog osiguranja.

Ratifikaciom tog sporazuma omogućena bi bila neposredna isplata stečenih davanja u zemlji u kojoj osiguranik ima prebivalište, sabiranje perioda osiguranja navršenih u obe zemlje, princip osiguranja koji omogućava da teret davanja snosi država čiji je osiguranik državljanin...

"Značajni efekti mogu se očekivati u oblasti penzionog i invalidskog osiguranja, u slučaju povreda na radu i profesionalnih povreda. Ovaj Sporazum omogućava građanima koji su radili u inostranstvu da lakše ostvare prava i da ih koriste u Srbiji“, zaključio je Krkobabić.

Sporazum sa Luksemburgom identičan je kao sa Kanadom, dodao je ministar i precizirao da dodatno reguliše zdravstvenu zaštitu građana Srbije koji rade u toj zemlji.