Rasim Ljajić: Nemoguće je zabraniti trgovinu modifikovanom hranom, ali se određenim članom zakona ona može ograničiti
BEOGRAD - Godinama se o tome pričalo, a sad se i realizuje.
Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić izjavio je da Srbija mora da dozvoli promet genetski modifikovanih organizama (GMO) ako želi prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), ali da zabrana proizvodnje ostaje na snazi.
Štetan uticaj
- Zabrana proizvodnje GMO ostaće kao deo domaće zakonske regulative. Ono protiv čega su u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i što su u Evropskoj komisiji ponovili jeste da ne može da se zabrani promet GMO. Dakle, reč je samo o izmeni onog dela koji se tiče prometa, ali ostaje zabrana proizvodnje. Ako hoćemo u STO, zabrana prometa mora da se izbriše, ali već u sledećem članu zakona možete da navedete sve što mora da se ispuni da bi se taj promet dozvolio - kaže Ljajić.
Bez obeležavanja
Inače, juče je u Beogradu održana konferencija o primeni GMO tehnologije i njenim štetnim uticajima na zdravlje čoveka.
- „Da“ za Srbiju bez GMO bio je najvažniji zaključak na konferenciji. Srbija, prema Zakonu o GMO donetom 2009, strogo zabranjuje gajenje proizvoda od GM organizama u komercijalne svrhe i potrebe trgovine. Ipak, nasuprot postojećem restriktivnom zakonu, samo u 2010. otkriveno je 200 tona GM soje na našim poljima, dok su tokom 2011. od 26 uzoraka u kojima je tražena GM soja, samo tri bila negativna, 23 uzorka bila su GM.
Nepoštovanje zakona, kad je reč o obeležavanju namirnica dobijenih od GM organizama, takođe predstavlja ozbiljan problem. Prema rečima uglednih profesora iz regiona, ovaj član zakona se ne poštuje ni u EU - GMO proizvodi nemaju deklaraciju kao oznaku - rečeno je na konferenciji.
Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić izjavio je da Srbija mora da dozvoli promet genetski modifikovanih organizama (GMO) ako želi prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), ali da zabrana proizvodnje ostaje na snazi.
Štetan uticaj
- Zabrana proizvodnje GMO ostaće kao deo domaće zakonske regulative. Ono protiv čega su u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i što su u Evropskoj komisiji ponovili jeste da ne može da se zabrani promet GMO. Dakle, reč je samo o izmeni onog dela koji se tiče prometa, ali ostaje zabrana proizvodnje. Ako hoćemo u STO, zabrana prometa mora da se izbriše, ali već u sledećem članu zakona možete da navedete sve što mora da se ispuni da bi se taj promet dozvolio - kaže Ljajić.
Bez obeležavanja
Inače, juče je u Beogradu održana konferencija o primeni GMO tehnologije i njenim štetnim uticajima na zdravlje čoveka.
- „Da“ za Srbiju bez GMO bio je najvažniji zaključak na konferenciji. Srbija, prema Zakonu o GMO donetom 2009, strogo zabranjuje gajenje proizvoda od GM organizama u komercijalne svrhe i potrebe trgovine. Ipak, nasuprot postojećem restriktivnom zakonu, samo u 2010. otkriveno je 200 tona GM soje na našim poljima, dok su tokom 2011. od 26 uzoraka u kojima je tražena GM soja, samo tri bila negativna, 23 uzorka bila su GM.
Nepoštovanje zakona, kad je reč o obeležavanju namirnica dobijenih od GM organizama, takođe predstavlja ozbiljan problem. Prema rečima uglednih profesora iz regiona, ovaj član zakona se ne poštuje ni u EU - GMO proizvodi nemaju deklaraciju kao oznaku - rečeno je na konferenciji.
Najveći promašaj u agrarnoj politici!
Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, kaže da ako Srbija dozvoli promet GMO, desiće se najveći promašaj u agrarnoj politici:
- Svi modeli industrijske proizvodnje imaju negativne posledice, a najteže su one koje se tiču prehrambenog aspekta, o čemu najbolje govori podatak da je povećano obolevanje od raka korišćenjem ovih proizvoda.