Zaradu od prodaje svojih knjiga ulažem u izdavanje drugih dela, na kojima gubim novac, ali smatram da one treba da budu objavljene
Jubilej u znaku monografije.
Ljiljana Habjanović Đurović slavi 25 godina karijere. Tim povodom objavljena je monografija „Moji čitaoci su odlučili“, koja će biti predstavljena na Beogradskom sajmu knjiga.
- Monografija, koju je priredila Olga Krasić Marjanović, svojevrsni je spomenar ispunjen sa dve stotine fotografija nastalih tokom proteklih četvrt veka, uglavnom na književnim večerima i sajmovima knjiga. Ona za mene predstavlja materijalizaciju uspomene, jasan dokaz da trajem jer su moji čitaoci tako odlučili.
Zbog čega ste rešili da 25 godina rada obeležite monografijom, a ne novim romanom?
- Romane pišem po nadahnuću, a ne kao prigodne priloge ličnim ili nacionalnim jubilejima. Prošlo je tek nešto više od godinu dana otkako sam objavila roman „Sjaj u oku zvezde“. Od tada radim na novom rukopisu. Roman koji pišem obuhvata dug i značajan istorijski period, a teološkom temom koju u njemu obrađujem pokušavam da odem korak dalje na svom duhovnom putu. Zato će mi trebati bar još godinu dana rada dok ga ne završim.
Gde pronalazite inspiraciju za pisanje?
- I inspiraciju, i nadahnuće, i snagu da se opredelim za ozbiljne teme i predan rad nalazim u molitvi. U veri, ljubavi i nadi.
Možete li da živite od pisanja?
- Mislim da sam ja danas jedini pisac na teritoriji bivše SFRJ koji se ne bavi još nekim dodatnim poslom uz pisanje knjiga. Ali, pošto zaradu od prodaje svojih romana ulažem u objavljivanje nekih drugih dela - na kojima kao izdavač finansijski gubim, ali smatram da te knjige treba da budu objavljene - ni ja ne živim od pisanja knjiga. Mene muž izdržava.
Na kakav prijem ste naišli kod publike u inostranstvu?
- Sam podatak da je na 13 jezika objavljeno 30 mojih knjiga u 45 izdanja govori da su te knjige lepo primljene. Dve nagrade sam dobila u Rusiji i jednu u Italiji. U Italiji je napravljen i pozorišni performans po romanu „Igra anđela“, a jedan festival žena stvaralaca odvijao se pod motom: „Nanizane smo kao perle na istu neprekinutu nit našeg ženskog rodoslova“, što je početak mog romana „Ženski rodoslov“. U Rusiji su romani „Igra anđela“ i „Zapis duše“ deo obavezne lektire u nekim pravoslavnim gimnazijama.
Ljiljana Habjanović Đurović slavi 25 godina karijere. Tim povodom objavljena je monografija „Moji čitaoci su odlučili“, koja će biti predstavljena na Beogradskom sajmu knjiga.
- Monografija, koju je priredila Olga Krasić Marjanović, svojevrsni je spomenar ispunjen sa dve stotine fotografija nastalih tokom proteklih četvrt veka, uglavnom na književnim večerima i sajmovima knjiga. Ona za mene predstavlja materijalizaciju uspomene, jasan dokaz da trajem jer su moji čitaoci tako odlučili.
Zbog čega ste rešili da 25 godina rada obeležite monografijom, a ne novim romanom?
- Romane pišem po nadahnuću, a ne kao prigodne priloge ličnim ili nacionalnim jubilejima. Prošlo je tek nešto više od godinu dana otkako sam objavila roman „Sjaj u oku zvezde“. Od tada radim na novom rukopisu. Roman koji pišem obuhvata dug i značajan istorijski period, a teološkom temom koju u njemu obrađujem pokušavam da odem korak dalje na svom duhovnom putu. Zato će mi trebati bar još godinu dana rada dok ga ne završim.
Gde pronalazite inspiraciju za pisanje?
- I inspiraciju, i nadahnuće, i snagu da se opredelim za ozbiljne teme i predan rad nalazim u molitvi. U veri, ljubavi i nadi.
Možete li da živite od pisanja?
- Mislim da sam ja danas jedini pisac na teritoriji bivše SFRJ koji se ne bavi još nekim dodatnim poslom uz pisanje knjiga. Ali, pošto zaradu od prodaje svojih romana ulažem u objavljivanje nekih drugih dela - na kojima kao izdavač finansijski gubim, ali smatram da te knjige treba da budu objavljene - ni ja ne živim od pisanja knjiga. Mene muž izdržava.
Na kakav prijem ste naišli kod publike u inostranstvu?
- Sam podatak da je na 13 jezika objavljeno 30 mojih knjiga u 45 izdanja govori da su te knjige lepo primljene. Dve nagrade sam dobila u Rusiji i jednu u Italiji. U Italiji je napravljen i pozorišni performans po romanu „Igra anđela“, a jedan festival žena stvaralaca odvijao se pod motom: „Nanizane smo kao perle na istu neprekinutu nit našeg ženskog rodoslova“, što je početak mog romana „Ženski rodoslov“. U Rusiji su romani „Igra anđela“ i „Zapis duše“ deo obavezne lektire u nekim pravoslavnim gimnazijama.
Želim da mi sin snimi film po mom romanu
Vaš sin Hadži Aleksandar završio je režiju. Da li imate u planu saradnju s njim?
- Sve što sam napisala na raspolaganju je mom sinu od trenutka kad je upisao fakultet. Zato sam i odbila ponude nekih producenata da snime filmove ili serije po mojim romanima. I Hadži Aleksandar i ja želimo da on svoj sledeći film snimi po jednom od mojih romana, ali hajde da o tome razgovaramo kad bude vreme. Volim da pričam o onome šta sam uradila, a ne o onome šta bih želela da uradim, jer čovek snuje, a Bog odlučuje!