HAG - U nastavku suđenja Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom, službenica tužilaštva Dora Sokola prenela je danas sudijama šta je Mladić svojim braniocima rekao u pauzi zasedanja, sredinom februara ove godine.
Te Mladićeve reči, tužioci smatraju dokazom protiv njega.
Sokola, kojoj je hrvatski maternji jezik, posvedočila je da je 18. februara, za vreme pauze u iskazu žrtve silovanja, zaštićene svedokinje RM-048, na zatvorenoj sednici, čula Mladića kako braniocima glasno kaže: "Branko, je li Selmo živ? Meša Selimović, njegova muslimanska porodica... izvukao sam ih iz Mostara... Ovo je sve tačno (mašući papirom), ponosan sam na njih... Šta, u p...u materinu, hoće jedna muslimanska... Pitaj je za Cicmu, dobar je ratnik bio, poginuo kod Trnova... Je li je on silovao? Ili potpukovnik Miljković, je li je on silovao?... Vlasenicu... Ćifin zet i njegova kćerka Vesna... bili su u Beču, došli su iz Makedonije, tražili su mi da izvučem Makedonce iz Sarajeva".
Po onome što se danas čulo u sudnici, tužioci tvrde da je papir kojim je Mladić mahao, rekavši da je "sve ovo tačno", deo izjave svedokinje RM-048 ili propratnog dokaznog dokumenta. Sokola je izjavila da je Mladićeve reči zapisala na engleskom, a potom prevela na bosanski-hrvatski-srpski.
U trenutku kada je Mladić to rekao, u sudnici nisu bile ni sudije, ni svedokinja RM-048. Da prati i zapiše šta Mladić govori tokom pauze u svedočenju "osetljive svedokinje s osetljivom pričom", Sokoli je, prema njenim rečima, naložila tužiteljka Maksin Markus (Maxine Marcus).
Mladić je navedene rečenice izgovorio "veoma glasno", dok se, na kraju pauze, vraćao u sudnicu, kazala je Sokola.
Branilac Miodrag Stojanović sugerisao je, u unakrsnom ispitivanju, da je sve što je Mladić rekao u sudnici bilo upućeno članovima tima za njegovu odbranu i da je ta komunikacija, po pravilima suda, poverljiva i privilegovana.
Stojanović je pitao svedokinju da li joj je tužiteljka Markus, dajući joj zadatak, rekla i da je komunikacija optuženog s advokatom poverljiva.
"Dobila sam zadatak i obavila ga. Na to mi nije bilo ukazano u to vreme", odgovorila je Sokola.
Svedokinja je potvrdila da je Mladić govorio svom braniocu Branku Lukiću i drugim članovima tima za odbranu koji su bili prisutni. Prva Mladićeva rečenica, protumačila je Sokola, odnosila se na pokojnog pisca Mešu Selimovića.
O tome šta je još Mladić, 18. februara, izgovorio tokom druge sudske pauze, sredinom septembra svedočila je još jedna službenica tužilaštva, Marija Karal. Karal je, međutim, sudijama prenela šta je Mladić rekao na delu sednice zatvorenom za javnost.
Smatrajući nedopustivim da se kao dokaz prihvati poverljiva komunikacija optuženog s odbranom, Mladićevi branioci najavili su tada da će uložiti žalbu na tu odluku raspravnog veća. S druge strane, stav je tužilaštva, koji je ranije u sudnici izrazio tužilac Dermot Groome, da se Mladić odrekao poverljivosti komunikacije, time što se braniocima obraćao preglasno.
Tokom svedočenja RM-048, koje se, 18. februara, odvijalo iza zatvorenih vrata, sudije su, inače, Mladića odstranile iz sudnice, čulo se tokom iskaza Sokole i Karall.
Predsedavajući sudija Alfons Ori precizirao je, na kraju današnjeg zasedanja, da očekuje da će tužilaštvo izvođenje dokaza protiv Mladića završiti u novembru. Po spisku koje je tužilaštvo objavilo, ostaje da se sasluša još 12 svedoka, većinom veštaka.
Dokazni postupak tužilaštva, međutim, biće zvanično proglašen završenim tek početkom januara iduće godine, pošto sudije odluče o preostalim podnescima i dokumentima. Prema planu raspravnog veća, kako je rekao sudija Ori, rasprava o Mladićevom zahtevu za oslobađanje na polovini suđenja - ako ga odbrana bude podnela - biće održana "krajem januara ili početkom februara" 2014.
Odbrana bi, otprilike u isto vreme, trebalo da bude spremna da započne izvođenje svojih dokaza, naznačio je predsedavajući sudija. Suđenje Mladiću biće nastavljeno sutra, iskazom sledećeg svedoka optužbe.
Ratni komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (70) optužen je za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština poprimio razmere genocida, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.