Karić: GMO nije uslov za STO, moramo biti vešti u pregovorima

BEOGRAD - Dozvola prometa i proizvodnje GMO nije uslov ni za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), ni u EU, i treba pokazati umešnost u pregovorima kako bi se zaštitili nacionalni interesi, izjavio je predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić.

"Stav Zelenih protiv GMO nije rezultat paranoje, već univerzalno građansko pitanje u Evropi, jer se "zeleni" svuda bore protiv GMO, dokazujući da imaju štetne efekte po zdravlje stanovništva, i pre svega životnu sredinu, uništavajuci biodiverzitet", naglasio je Karić.

On je istakao da bi se proces pregovaranja sa EU zvao "proces prihvatanja", kada bi "trebalo prihvatiti sve što vam neko u toku pregovora donese na sto", i dodao da je to dugotrajan proces, za koji treba dosta znanja i umešnosti.

"Ako je to problem, onda postoje ljudi koji to znaju", rekao je Karić, dodajući da najznačajnije zemlje EU (Nemačka, Francuska, Austrija) imaju zabranu GMO i štite svoje potrosače i poljoprivredne proizvođače.

Zeleni Srbije ranije su saopštili i da smatraju da treba odložiti pregovore sa STO do pristupanja u EU, i poručili da STO ne treba da traži od nas ono što nije tražila od drugih država.

"Samo 40 zemalja od 159 članica STO su dozvolile GMO, a čak osam država u EU ima zabranu", istakli su Zeleni.

Moramo da imamo istraživanja i studije koje pokazuju da ova hrana nije opasna, a tek posle toga, možemo da razgovaramo da li takvi proizvodi moraju da se obeležavaju ili ne obeležavaju, i da li uopšte treba dozvoliti njihov promet, naveo je Karić.

"Za nas je apsolutno neprihvatljivo da postoje samo kompanijske studije, koje govore o tome da njihova hrana nije štetna, ili njihova semena nisu štetna za životnu sredinu", rekao je Karić.

On je istakao da Zeleni Srbije već tri godine govore o tom problemu i zalažu se za to da se u našoj zemlji u potpunosti primenjuje Zakon o GMO, "koji je restriktivan, ali samo na papiru".

Kao primer, Karić je naveo da u Srbiji, prema procenama, ima blizu 5.000 hektara pod GM sojom, koju nije moguće prodati legalno, pa se ona prometuje na crnom tržištu i postoje "crni otkupljivači soje".

"Inače, nekoliko najvećih kompanija koje se bave proizvodnjom soje, ne otkupljuju genetski modifikovanu soju, i najveći deo izvoze u inostranstvo, gde je ta naša soja koja nije GM, veoma cenjena i ima veliku tražnju", naglasio je Karić.

On je napomenuo da je soja koja nije genetski modifikovana za 25 do 30 odsto skuplja od GM soje, a organska soja i čak 50 odsto skuplja.

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić izjavio je pre četiri dana rekao da je jedan od uslova za prijem u STO i EU da se se iz domaće regultive izbace restriktivne odredbe o prometu bilo kog proizvoda, pa tako i GMO.

"Zabrana proizvodnje GMO će ostati kao deo domaće zakonske regulative, ali ne može da stoji zabrana prometa", rekao je Ljajić tada.

On je danas izjavio da je polemika koja je u javnosti pokrenuta u vezi sa izmenama Zakona o GMO potpuno bespotrebna, jer se vodi na senzacionalistički način i da je najvažnije da započne dijalog svih zainteresovanih strana, nadležnih državnih institucija, nevladinih organizacija, naučne i stručne javnosti, da bi se došlo do rešenja koje je opšteprihvatljivo.

"Naš primarni cilj je pre svega sigurnost i zdravstvena bezbednost svih građana i otklanjanje rizika za zdravlje ljudi, životinja i zaštitu životne okoline", dodao je Ljajić.