U ličnoj karti preduzeća u restrukturiranju mogu se videti šokantne cene za potpuno nepotreban inventar koji ove firme nabavljaju
BEOGRAD - Evo na šta troše naš novac!
Preduzeća u restrukturiranju već godinama dobijaju novac iz budžeta i nenamenski ga troše na nepotreban, pa čak i besmislen inventar! Sve nabavke ovih firmi po šokantnim cenama mogu se videti na sajtu Ministarstva privrede, u ličnoj karti preduzeća.
Loša praksa
Primer bahatog trošenja novca može se videti i u slučaju firme „Auto-transport Adrani“, koja je samo za fotelje iskeširala 850.000 dinara. Naime, reč je o specijalnim kino-foteljama, a postavlja se pitanje čemu one uopšte služe u jednom transportnom preduzeću.
Još nebuloznija je kupovina troetažne pečenjare, koja košta paprenih 160.000 dinara. Osim toga, oni su nabavili i dva rashladna pulta za točenje pića i za to su od naših para izdvojili ukupno 380.000 dinara. Generalni direktor „Auto-transporta“ Ivan Delević kaže za Kurir da uopšte ne zna za ove kupovine.
- Ne znam. Nemam pojma o čemu pričate. Kakve fotelje? Nemam pojma da je to kupljeno. Gde ste to videli, odakle vam to? - zbunjeno je odgovarao Delević, kao da se ne radi o preduzeću na čijem je čelu.
Neguju umetnost
Da ovo nije usamljeni slučaj potvrđuje i preduzeće „Zorka Šabac“, koje je takođe široke ruke kada plaća državnim parama. Oni su za jednu običnu fotelju dali 129.000 dinara, a ni za ormar nisu štedeli, pa su ga platili 103.000 dinara. Ubedljivo najviše bode oči cena umetničke slike „Žetva“, koju su čelnici „Zorke Šabac“ platili 65.000 dinara, kao da im je umetnost najneophodnija u preduzeću. Pokušali smo da stupimo u kontakt sa upravom ove firme, ali juče se niko nije javljao na telefone.
Ni preduzeće „Boreli“ nije zanemarilo svoju umetničku sklonost, već su i oni odvojili pozamašnu sumu za raznorazne slike. U njihovoj ličnoj karti piše da su troškovi za slike ni manje ni više nego 200.000 dinara.
Direktorka „Borelija“ Zora Crnogorac kaže da oni nikad nijednu sliku nisu kupili, već da su sve nasleđene.
- Sve slike nasledili smo od prošlog preduzeća Tekstil trgovina „Sombor“. Kad su se ova dva preduzeća spojila, ceo inventar je ostao nama - kaže Zora Crnogorac.
Preduzeća u restrukturiranju već godinama dobijaju novac iz budžeta i nenamenski ga troše na nepotreban, pa čak i besmislen inventar! Sve nabavke ovih firmi po šokantnim cenama mogu se videti na sajtu Ministarstva privrede, u ličnoj karti preduzeća.
Loša praksa
Primer bahatog trošenja novca može se videti i u slučaju firme „Auto-transport Adrani“, koja je samo za fotelje iskeširala 850.000 dinara. Naime, reč je o specijalnim kino-foteljama, a postavlja se pitanje čemu one uopšte služe u jednom transportnom preduzeću.
Još nebuloznija je kupovina troetažne pečenjare, koja košta paprenih 160.000 dinara. Osim toga, oni su nabavili i dva rashladna pulta za točenje pića i za to su od naših para izdvojili ukupno 380.000 dinara. Generalni direktor „Auto-transporta“ Ivan Delević kaže za Kurir da uopšte ne zna za ove kupovine.
- Ne znam. Nemam pojma o čemu pričate. Kakve fotelje? Nemam pojma da je to kupljeno. Gde ste to videli, odakle vam to? - zbunjeno je odgovarao Delević, kao da se ne radi o preduzeću na čijem je čelu.
Neguju umetnost
Da ovo nije usamljeni slučaj potvrđuje i preduzeće „Zorka Šabac“, koje je takođe široke ruke kada plaća državnim parama. Oni su za jednu običnu fotelju dali 129.000 dinara, a ni za ormar nisu štedeli, pa su ga platili 103.000 dinara. Ubedljivo najviše bode oči cena umetničke slike „Žetva“, koju su čelnici „Zorke Šabac“ platili 65.000 dinara, kao da im je umetnost najneophodnija u preduzeću. Pokušali smo da stupimo u kontakt sa upravom ove firme, ali juče se niko nije javljao na telefone.
Ni preduzeće „Boreli“ nije zanemarilo svoju umetničku sklonost, već su i oni odvojili pozamašnu sumu za raznorazne slike. U njihovoj ličnoj karti piše da su troškovi za slike ni manje ni više nego 200.000 dinara.
Direktorka „Borelija“ Zora Crnogorac kaže da oni nikad nijednu sliku nisu kupili, već da su sve nasleđene.
- Sve slike nasledili smo od prošlog preduzeća Tekstil trgovina „Sombor“. Kad su se ova dva preduzeća spojila, ceo inventar je ostao nama - kaže Zora Crnogorac.
Shutterstock
Shutterstock