DŽEJMI OLIVER O SRPSKOJ HRANI: Volim što meso stavljate u sve!

Svi koji su odgledali bar jednu epizodu kulinarskog serijala Džejmija Olivera (38) znaju da kod njega sve pršti od brzine. Veliki pobornik zdrave ishrane, Britanac koji je pokušao da reformiše ishranu školaraca sa obe strane Atlantika, ovog puta je prevazišao samog sebe, odlučan da oduzme i poslednji izgovor onima koji tvrde da nemaju vremena da sami spremaju zdrave obroke.

Knjiga recepata "Sve za 15 minuta" ovih dana je izašla i na srpskom u izdanju

Da li ova jela zaista mogu da se spreme za 15 minuta ili je naslov trik da biste lenje ljude uvukli u kuhinju?

Osvrnuvši se na "Sve za 30 minuta" pomislio sam: ovo su baš velika jela, više za petak ili subotu veče. Želeo sam da ih svedem i ubrzam, da budu obroci koje možete pripremiti bilo kog dana u nedelji. Recepti su univerzalni, a srpsko izdanje je po svemu identično originalnoj verziji na engleskom, i tekst i slike. Jedina razlika je jezik.

Da li mislite da je nedostatak vremena glavni razlog zašto zaposleni roditelji odustaju od kuvanja i radije biraju gotova jela i brzu hranu?

Nažalost, realnost nas tu pogađa surovim brojevima. Tačno je da zaposleni roditelji imaju veoma malo vremena za kuvanje. To je upravo i ideja koja stoji iza ove knjige, da možete napraviti čuda sa jednostavnim namirnicama i pomoću čudesnih kuhinjskih uređaja koji su široko dostupni i štede mnogo vremena. To znači da nema prepreka da se štedljivi kuvar ili kuvarica bace na „Sve za 15 minuta" - danas nije previše očekivati da se ima multipraktik ili blender, a uspeh ovih recepata sigurno zavisi od ovih malih pomagala. Pošto se zdrav obrok može napraviti za samo 15 minuta, nema izgovora.

Da li ste probali nešto od hrane i ovog dela Evrope. Ako jeste, šta vam se najviše svidelo?

Moj tim je posetio Srbiju i preneo mi ukuse vaše zemlje. Sviđa mi se to što još uvek poštujete tradicionalnu kuhinju i pravilo o tri obroka dnevno. Najbolje je što uspete da meso ubacite u većinu jela na veoma raznolik način. Nadam se da ću imati priliku da lično probam ta sjajna jela, uz neizbežno domaće pivo ili rakiju u jednom od divnih beogradskih restorana o kojima sam toliko slušao.

Zalažete se za zdravu hranu. Šta ne biste nikada stavili u frižider ili ostavu?

Nikada ne koristim veštačku hranu niti hranu nepoznatog porekla. Čak ni u moru proizvoda koji imaju mnogo soli i aditiva nije teško naći one prirodne. Ako želite da sačuvate zdravlje, morate da bude svesni izbora koji pravite i da se borite.

Kuvanje je u Srbiji i dalje uglavnom ženski posao. Da li je tako i u Britaniji?

Isto je, ali znate kako kažu. Žene kuvaju više, ali muškarci su bolji kuvari! Dame, oprostite mi!

Nije lako naučiti decu da zavole brokoli i kupus kad većina, bar u našoj zemlji, više voli pomfrit i pljeskavice. Kao otac četvoro dece, imate li neki savet? Da li ikada kupujete deci „hepi mil" ili naručujete picu?

Čak i kada se čini da zdrava hrana nije baš popularna među mališanima, suštinski je važno da im se učini privlačnijom. Poenta je da se od toga napravi zabava, da se sami uključe u pripremu. Uvek pozivam decu da mi se pridruže u kuhinji i onda sami pravimo čudesne i hranjive „srećne obroke".

Imate dosta knjiga recepata. Da li ih reciklirate? Gde nalazite inspiraciju?

Kada sam počeo da pišem recepte, to je bio samo proces smišljanja sjajnih kombinacija i ideja. Takođe sam se trudio da uključim namirnice koje su po sezonama svima dostupne. Nije toliko važno da recept budu novi, već da se vreme pripreme svede na najmanju moguću meru. Prava mudrost je maksimum ukusa za superkratko vreme, pa sam ih prerađivao sve dok i najprosečniji kuvar u našoj kancelariji nije mogao da spremi jelo za manje od 15 minuta. Ovo je ipak pravo kuvanje. Ništa nije skriveno u rerni ili poklopljeno u šerpi. Poenta je u tiganjima, roštilju i voku.