Dve godine od rušenja Gadafija

Reuters
Nikakav zvaničan program nije predviđen da obeleži "oslobađanje zemlje" od starog režima

TRIPOLI - Libija danas navršava dve godine od svrgavanja režima Muamera Gadafija, ali u zemji koja prolazi kroz haotičnu tranziciju praćenu nasiljem nema ni nagoveštaja za slavlje.

Nikakav zvaničan program nije predviđen da obeleži "oslobađanje zemlje" od starog režima kako je objavljeno pre dve godine, 23. oktobra 2011, tri dana posle smrti Muamaera Gadafija, koga su uhvatili a zatim pogubili pobunjenici njegovog rodnog mesta Sirta.

Vlada je u saopštenju juče samo čestitala narodu "ovaj odlučujući dan kada je okončana tiranija i despotizam i otvorena nova era slobode pravde i jednakosti". Na ulicama niko nije raspoložen za slavlje. U glavnom gradu Tripoliju kao i u istočnom gradu Bengaziju, drugom po veličini i kolevci pobune koja je počela sredinom februara 2011. nema znakova proslave dvogodišnjice.

Tranzicija Libije ka demokratiji ugrožena je političkim napetostima i nesigurnošću. Izborni proces se priprema u teškom okruženju, a anarhija i nesigurnost i daje vladaju zemljom dok se post Gadafijevske vlasti trude da uspostave vlast u velikim delovima zemlje.

Pored toga mnoge pobunjenicke grupe koje su se borile u pobuni protiv Gadafija deluju kao paravojne snage, često otvoreno suprotstavljene vladi. Kao poslednji primer toga je kratkotrajna otmica premijera Alija Zeidana od strane jedne grupe koja nezvanično pripada Ministarstvu unutašnjih poslova, prisiljenog da se oslanja na ovakve paravojne formacije zbog nedostatka profesionalne vojske.

Premijer je bio otet samo nekoliko sati ali ta otmica pokazala je slabost države i podsetila Libijce na tužnu stvarnost njihove zemlje koja je zapala u anarhiju dve godine posle "oslobođenja".

Posle pada Gadafija i celog njegovog bezbednosnog sistema nove vlasti zadužile su bivše pobunjenike da se brinu o sigurnosti. Oni su tako oformili desetine paravojnih grupa koje su se organizovale prema ideologiji, religiji ili plemenskoj pripadnosti vodeći računa samo o svojim interesima. One ne prezaju da se suprotstave državi kada su im ugroženi interesi i time dovode u pitanje mir i usporavaju izgradnju institucija. S druge strane redovno dolazi do plemenskih sukoba u borbi za kontrolu naad krijumčarenjem ili zbog raznih svađa.

Vlasti još nisu uspele da formiraju policiju i profesionalnu vojsku. Izborna komisija nedavno je najavila početak priprema drugih izbora za ustavnu skupštinu, mada nije odredila datum izbora. Posle više od 40 godina Gadafijeve diktature prvi slobodni izbori organizovani su 7. jula 2012. za izbor 200 članova Generalnog nacionalnog kongresa, najvišeg političkog tela u zemlji.

Kongres je trebalo da vodi zemlju 18 meseci do opštih izbora koji bi se održalil posle sastavljanja Ustava. Mandat Kongresa trebalo bi da se završi u februaru iduće godine ali već se najavljuje da bi mogao da mu se produži mandat. U međuvremenu nesigurnost i dalje vlada i potraživanja nekih manjina u zemlji mogli bi da poremete izborni proces. Međunarodna organizacija za odbranu ljudskih prava Amnesti Internešenal danas je pozvala libijske vlasti da hitno nađu trajno rešenje da se okonča nasilno premešatanje desetine hiljada Tuarega i drugih pripadnika manjina iz mesta gde su živeli tokom sukoba 2011. godine.