Masivni skup zvezda nastao je samo 700 miliona godina posle Velikog praska, a udaljen je od nas 30 milijardi svetlosnih godina
RIVERSAJD - Toliko je daleko da možda već i ne postoji.
Astronomi Bahram Mobašer i Navin Redi s Univerziteta Kalifornije u Riversajdu otkrili su najudaljeniju galaksiju, nastalu samo 700 miliona godina posle Velikog praska.
Potraga
Mobašer i Redi identifikovali su ovu udaljenu galaksiju koristeći optičke i infracrvene slike koje je pravio teleskop „Habl“, a udaljenost su potvrdili pomoću teleskopa „Kek“ na Havajima.
Tragajući za udaljenim galaksijama, tim je, prema boji, izabrao nekoliko kandidata od 100.000 galaksija koje je snimio „Habl“. Ipak, korišćenje boja u ovoj potrazi može biti nezgodno jer neka druga nebeska tela mogu da zamaskiraju udaljene galaksije. Zbog toga, da bi se izmerila prava udaljenost, koristi se spektroskopija.
- Ono zbog čega je ova galaksija u poređenju s drugim jedinstvena jeste spektroskopska potvrda udaljenosti - kaže Mobašer, profesor fizike i astronomije.
Prošlost
On dodaje da kad gledamo u ovako udaljenu galaksiju, vidimo kako je ona izgledala nekad davno zato što svetlost putuje brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi.
- Kad posmatramo galaksiju tako daleko u prošlosti, možemo da prikupimo podatke o najranijem formiranju galaksija. Poređenjem osobina galaksija na različitim udaljenostima, možemo da ispitamo evoluciju galaksija - kaže Mobašer.
Porodilište zvezda
Ova galaksija nazvana je z8-GND-5296 i u njoj se zvezde formiraju izuzetno brzo - godišnje nastane oko 300 zvezda. U poređenju s tim, u našem Mlečnom putu nastanu svega dve-tri zvezde godišnje.
- Naučili smo nešto o udaljenim delovima svemira. Postoje mnoge oblasti u kojima se formiraju zvezde, o čemu nismo znali ništa - rekao je Stiven Finkelstajn, astronom sa Univerziteta u Teksasu, koji je pomogao u istraživanju.
Astronomi Bahram Mobašer i Navin Redi s Univerziteta Kalifornije u Riversajdu otkrili su najudaljeniju galaksiju, nastalu samo 700 miliona godina posle Velikog praska.
Potraga
Mobašer i Redi identifikovali su ovu udaljenu galaksiju koristeći optičke i infracrvene slike koje je pravio teleskop „Habl“, a udaljenost su potvrdili pomoću teleskopa „Kek“ na Havajima.
Tragajući za udaljenim galaksijama, tim je, prema boji, izabrao nekoliko kandidata od 100.000 galaksija koje je snimio „Habl“. Ipak, korišćenje boja u ovoj potrazi može biti nezgodno jer neka druga nebeska tela mogu da zamaskiraju udaljene galaksije. Zbog toga, da bi se izmerila prava udaljenost, koristi se spektroskopija.
- Ono zbog čega je ova galaksija u poređenju s drugim jedinstvena jeste spektroskopska potvrda udaljenosti - kaže Mobašer, profesor fizike i astronomije.
Prošlost
On dodaje da kad gledamo u ovako udaljenu galaksiju, vidimo kako je ona izgledala nekad davno zato što svetlost putuje brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi.
- Kad posmatramo galaksiju tako daleko u prošlosti, možemo da prikupimo podatke o najranijem formiranju galaksija. Poređenjem osobina galaksija na različitim udaljenostima, možemo da ispitamo evoluciju galaksija - kaže Mobašer.
Porodilište zvezda
Ova galaksija nazvana je z8-GND-5296 i u njoj se zvezde formiraju izuzetno brzo - godišnje nastane oko 300 zvezda. U poređenju s tim, u našem Mlečnom putu nastanu svega dve-tri zvezde godišnje.
- Naučili smo nešto o udaljenim delovima svemira. Postoje mnoge oblasti u kojima se formiraju zvezde, o čemu nismo znali ništa - rekao je Stiven Finkelstajn, astronom sa Univerziteta u Teksasu, koji je pomogao u istraživanju.
Novim teleskopima do novih otkrića
Izgradnjom velikih teleskopa na Zemlji, poput onog na Havajima i džinovskog teleskopa „Magelan“ u Čileu, kao i slanjem teleskopa „Džejms Veb“ u svemir, do kraja ove decenije otkrićemo još udaljenih galaksija, a možda i neke još dalje. Takođe, otkrićemo mnogo i o formiranju galaksija - rekao je astronom Bahram Mobašer.