Partizan i Zvezda u velikim finansijskim problemima

VEČITI DUŽNICI: Priznaju dugove, ali ne i krivicu!

Prave se ludi: Sve više se priča o privatizaciji „večitih“, a malo ko postavlja pitanje utvrđivanja odgovornosti za ovakvo stanje u ova dva kluba

Čega se pametan stidi, time se „večiti“ ponose!
Čelnici Partizana predvođeni Draganom Đurićem i večitim članom Upravnog odbora Ratomirem Babićem, kao i prvi čovek Crvene zvezde Dragan Džajić uz potpredsednika Nebojšu Čovića ponosno ističu kako je finansijska situacija u Humskoj i na Marakani sve bolja.

Šestostruki uzastopni šampion duguje „tričavih pet miliona i nešto hiljada evra“, dok su crveno-beli svoj dug smanjili na „podnošljivih“ 44 miliona evra.

Kriju sve po pravilu

I da jeste tako, mada su podaci izneti u javnost puni šupljina i nelogičnosti, niko od čelnika dva najveća srpska kluba nije odgovorio na suštinska pitanja - ko je kriv za stvaranje duga i kako je on nastao?
Na Topčiderskom brdu se zadovoljavaju tvrdnjama da nisu zaduženi više nego što jesu, a to što su dužni im je sasvim normalno.

To je u srpskom fudbalu sasvim normalna stvar jer je samo ovde i na još nekoliko tačaka na kugli zemaljskoj normalno izjaviti da je „prvenstvo regularnije od prošlogodišnjeg“.

Bez odgovora

Usled nedostatka odgovora na pomenuta dva pitanja, sasvim logično se postavljaju nova: šta misle, ko će da ih kupi i privatizuje i da li smatraju da će tada svi pogrešni potezi rukovodstava, kako aktuelnog tako i onog pređašnjeg, biti zaboravljeni ili će konačno neko odgovarati za urušavanje dva spomenika srpskog sporta?

Foto: Dado Đilas
Uzdaju se da će zaraditi od njihove prodaje... Fudbaleri „večitih“

Stanje loše, niko nije odgovoran

Mesecima se pričalo o dolasku državnih organa u Partizan i Crvenu zvezdu, češljanju poslovnih knjiga i definisanju problema, što se na posletku nije iskristalisalo. Ukoliko je sve tako čisto i po propisima, kako je onda moguće da se došlo u situaciju da „večiti“ duguju oko 50 miliona evra? To bi moglo da znači da su čelnici klubova radili po propisima, ali potpuno nedomaćinski, po principu skupe kupovine i jeftine prodaje, zbog čega bi takođe trebalo da odgovaraju, kao i mnogi rukovodioci firmi u Srbiji u protekle dve decenije.