Vladar Osmanskog carstva, o čijem životu govori popularna TV serija, ukrao je iz Beograda mošti zaštitnice žena, bolesnih i siromašnih i preneo ih na svoj dvor u Carigrad
BEOGRAD - Večita misterija o prenosu moštiju Svete Petke.
Mošti Svete Petke, zaštitnice žena, bolesnih i siromašnih, 1521. godine ukrao je Sulejman Veličanstveni i odneo ih na svoj dvor - ovu teoriju zastupaju mnogi istoričari i verski analitičari. Kult Svete Petke odavno je prisutan u našem narodu, a njene mošti bile su u Srbiji sve do 1521, kad ih je Sulejman prilikom osvajanja Beograda uzeo i preneo u Carigrad.
Uobičajena pojava
Živica Tucić, verski analitičar, kaže za Kurir da se ne zna ko je tačno preneo mošti Svete Petke, ali da je vrlo moguće da je to učinio Sulejman Veličanstveni.
- Nažalost, nemamo pouzdanih podataka kako je Sveta Petka preneta iz Beograda u Jaši. Postoji nekoliko teorija, ali to da je Sulejman Veličanstveni preneo mošti Svete Petke je vrlo moguće, jer se dogodilo u njegovo vreme. Nije isključeno ni da je Sulejmanu Veličanstvenom to neko tražio, pa je on zato i preneo mošti. Inače, u srednjem veku bilo je veoma zastupljeno da se mošti poklanjaju ili prenose - kaže Tucić.
Posle Sulejmanove smrti, mošti su prebačene u rumunski grad Jaši, a danas se u Beogradu nalaze samo dva prsta desne ruke ove svetiteljke.
Veliki praznik
Svetu Petku, koja je ujedno i jedan od najvećih crkvenih praznika, juče su proslavili svi pravoslavni vernici. Tradicionalno mesto hodočašća i ove godine je bila crkva na Kalemegdanskoj tvrđavi. Građani su, kao i svake godine, pristizali iz svih krajeva Srbije.
Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu, molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio je da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, s krstom u ruci.
Mošti Svete Petke, zaštitnice žena, bolesnih i siromašnih, 1521. godine ukrao je Sulejman Veličanstveni i odneo ih na svoj dvor - ovu teoriju zastupaju mnogi istoričari i verski analitičari. Kult Svete Petke odavno je prisutan u našem narodu, a njene mošti bile su u Srbiji sve do 1521, kad ih je Sulejman prilikom osvajanja Beograda uzeo i preneo u Carigrad.
Uobičajena pojava
Živica Tucić, verski analitičar, kaže za Kurir da se ne zna ko je tačno preneo mošti Svete Petke, ali da je vrlo moguće da je to učinio Sulejman Veličanstveni.
- Nažalost, nemamo pouzdanih podataka kako je Sveta Petka preneta iz Beograda u Jaši. Postoji nekoliko teorija, ali to da je Sulejman Veličanstveni preneo mošti Svete Petke je vrlo moguće, jer se dogodilo u njegovo vreme. Nije isključeno ni da je Sulejmanu Veličanstvenom to neko tražio, pa je on zato i preneo mošti. Inače, u srednjem veku bilo je veoma zastupljeno da se mošti poklanjaju ili prenose - kaže Tucić.
Posle Sulejmanove smrti, mošti su prebačene u rumunski grad Jaši, a danas se u Beogradu nalaze samo dva prsta desne ruke ove svetiteljke.
Veliki praznik
Svetu Petku, koja je ujedno i jedan od najvećih crkvenih praznika, juče su proslavili svi pravoslavni vernici. Tradicionalno mesto hodočašća i ove godine je bila crkva na Kalemegdanskoj tvrđavi. Građani su, kao i svake godine, pristizali iz svih krajeva Srbije.
Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu, molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio je da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, s krstom u ruci.
Na grobu Svete Petke događala se čuda
Po predanju, na grobu Svete Petke događala su se čuda. Mnogi ljudi koji su ga posetili bili su izlečeni. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode, koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
Youtube Printscreen
Zorana Jevtic