Komadom „Skupljači“ počeli Dani Zorana Radmilovića u Zaječaru, a Irfanu dodeljena nagrada Zoranov brk
Publika je oduševljena.
Na pozorišnom festivalu Dani Zorana Radmilovića u Zaječaru prve festivalske večeri ansambl zaječarskog pozorišta premijerno je izveo predstavu „Skupljač“ po tekstu Dragoslava Mihailovića, koji je i otvorio manifestaciju. Adaptacija i režija komada o golootočanima povereni su Irfanu Mensuru.
- Nisam radio predstavu o 1948. godini. Mene to apsolutno ne interesuje. O njoj sve znamo. O njoj su svi dali svoj sud, sem gospodina Kapičića, koji ne priznaje sud istorije. Ne bavim se političkim pozorištem, ovo sam radio kao sudbinsku predstavu. Ja sam frik svog posla i pročitao sam svaki dokument o tom vremenu i preslušao svaki intervju. O Golom otoku saznao sam sve i stvorio svoj sud o tom delu naše istorije - naglasio je Mensur.
On je zadovoljan kako je publika prihvatila komad i ističe da je uspeo u nameri da kod nje izazove reakciju.
- Meni je drago što predstava izaziva mučninu jer se bavim ljudima i njihovim sudbinama, a to je put kojim sam krenuo.
Stručni žiri je za najboljeg glumca večeri proglasio upravo Mensura, za tumačenje lika Egona Štajnera, Jevrejina koji je preživeo nacističke logore u Drugom svetskom ratu i zatvor na Golom otoku, i dodelio mu Zoranov brk.
- Ceo život radim da bi me nagrađivali. Sve nagrade koje sam dobio su mi neverovatno drage. Ali znate šta je problem s našim nagradama? Problem je u našem mentalitetu. Pitajte na sledećem festivalu ko je dobio priznanje ove godine. Niko neće znati. U belom svetu, kome mi stremimo, svaka nagrada čoveku donese jednu stepenicu više u životu, mogućnost za neki nov posao ili da plasira neku svoju ideju. Kod nas, nažalost, nagrada ništa ne donosi - naglašava Irfan.
(S. Ž.)
Na pozorišnom festivalu Dani Zorana Radmilovića u Zaječaru prve festivalske večeri ansambl zaječarskog pozorišta premijerno je izveo predstavu „Skupljač“ po tekstu Dragoslava Mihailovića, koji je i otvorio manifestaciju. Adaptacija i režija komada o golootočanima povereni su Irfanu Mensuru.
- Nisam radio predstavu o 1948. godini. Mene to apsolutno ne interesuje. O njoj sve znamo. O njoj su svi dali svoj sud, sem gospodina Kapičića, koji ne priznaje sud istorije. Ne bavim se političkim pozorištem, ovo sam radio kao sudbinsku predstavu. Ja sam frik svog posla i pročitao sam svaki dokument o tom vremenu i preslušao svaki intervju. O Golom otoku saznao sam sve i stvorio svoj sud o tom delu naše istorije - naglasio je Mensur.
On je zadovoljan kako je publika prihvatila komad i ističe da je uspeo u nameri da kod nje izazove reakciju.
- Meni je drago što predstava izaziva mučninu jer se bavim ljudima i njihovim sudbinama, a to je put kojim sam krenuo.
Stručni žiri je za najboljeg glumca večeri proglasio upravo Mensura, za tumačenje lika Egona Štajnera, Jevrejina koji je preživeo nacističke logore u Drugom svetskom ratu i zatvor na Golom otoku, i dodelio mu Zoranov brk.
- Ceo život radim da bi me nagrađivali. Sve nagrade koje sam dobio su mi neverovatno drage. Ali znate šta je problem s našim nagradama? Problem je u našem mentalitetu. Pitajte na sledećem festivalu ko je dobio priznanje ove godine. Niko neće znati. U belom svetu, kome mi stremimo, svaka nagrada čoveku donese jednu stepenicu više u životu, mogućnost za neki nov posao ili da plasira neku svoju ideju. Kod nas, nažalost, nagrada ništa ne donosi - naglašava Irfan.
(S. Ž.)