Mnogi često osete mučninu, gađenje na određenu vrstu hrane, imaju nagon za povraćanjem, gorušicu, zatvor, dijareju ili neki drugi stomačni problem, a često nisu ni svesni da te tegobe mogu ukazivati na neko od brojnih ozbiljnih gastroenteroloških oboljenja. Iako nikad ne treba paničiti, ne treba ni zanemariti znake koje nam telo šalje, zbog čega je važno obratiti se na vreme lekaru.
Najčešće gastroenterološke bolesti jesu čir na želucu, Kronova bolest, poremećaj u radu debelog creva, hemoroidi i druge. Dr Kurir je istraživao kakva su to oboljenja, kako nastaju, a kako se leče, a isto tako i na koji način funkcioniše i čemu služi naš digestivni trakt.
Specijalista interne medicine - gastroenterolog Slobodan Srećković iz KBC Zvezdara objasnio je da gastrointestinalni trakt, odnosno digestivni, predstavlja sistem organa za varenje, koji se sastoji od usne duplje, ždrela, jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva. To zajedno čini gornji deo digestivnog trakta, dok debelo crevo i analni otvor predstavljaju donji deo trakta.
- U sklopu digestivnog trakta su i pridruženi organi, kao što su pljuvačne žlezde, jetra sa žučnom kesicom i pankreas. Glavna funkcija tog trakta jeste da obezbedi unos hrane, njen prolaz, razgradnju, i apsorpciju hranljivih materija, koje obezbeđuju normalno funkcionisanje organizma. Usna duplja ima funkciju primanja hrane i u njoj se nalaze pomoćni organi za varenje, kao što su zubi, jezik, pljuvačne žlezde i krajnici. Usna duplja se nastavlja na ždrelo, koje prelazi u jednjak, pa u želudac, u kojem započinje proces varenja, a nakon čega sadržaj prelazi u dvanaestopalačno crevo. Tu se vrši apsorpcija hranljivih materija i luči se velika količina sluzi, kao i pozamašan broj enzima koji učestvuju u procesu varenja. Nesvareni deo, koji čine voda i soli, apsorbuju se u debelom crevu, odakle se eliminišu preko analnog otvora u vidu stolice - ističe dr Srećković.
Prema njegovim rečima, pacijenti koji primete krv ili crnu stolicu, imaju zatvor ili neke druge simptome, obavezno treba da se jave specijalisti.
- Specijalistički gastroenterološki pregled obavlja se u ambulanti i započinje detaljnim upoznavanjem s tegobama pacijenta. Nakon toga sledi fizikalni pregled i eventualno rektalni. Kao dopuna potrebno je uraditi krvnu sliku i osnovne biohemijske analize, zatim test na okultno krvarenje u stolici i ultrazvučni pregled abdomena. Sva ostala ispitivanja određuje gastroenterolog posle pregleda pacijenta i osnovnih nalaza - objasnio je sagovornik Dr Kurira
Kako bi se eventualno sprečile gastroenterološke tegobe, potrebno je obratiti pažnju na značaj kvalitetne ishrane, štetnost pušenja i alkohola i podizanja svesti o zdravom načinu života, posebno kod mladih.
Najčešća oboljenja
Dispepsija - kad želudac peče
Dispepsija je bol ili nelagodnost u predelu želuca, praćen osećajem peckanja u predelu tog organa ili iza grudne kosti, kao i mučninom, nagonom za povraćanjem i gorušicom. Ona može biti organska i u tom slučaju podrazumeva se bolest jednjaka, ulkusna bolest i tumori, ili pak funkcionalna, koja čini 60 odsto svih dispepsija. Generalno gledano, dispeptične tegobe su i jedne od najčešćih tegoba na koje se pacijenti žale u specijalističkoj ambulanti. Oko 35 odsto svetske populacije ima neki oblik dispeptičnih tegoba.
Hemoroidi
Hemoroidi su venski krvni sudovi u distalnom delu rektuma. Klasifikovani su kao spoljašnji ili unutrašnji. Unutrašnji hemoroidi su lokalizovani u donjem delu rektuma iznad zupčaste linije, dok su spoljašnji smešteni ispod zupčaste linije analnog kanala. Često nastaju kao posledica dugotrajnog naprezanja prilikom pražnjenja, tokom trudnoće, kao i zbog gojaznosti ili dugotrajnog sedenja. Veoma često se javljaju oko 50. godine života. Simptomi su svrab i iritacija analne regije, bol i nelagodnost, krvarenje, kao i pojava čvorića u toj regiji.
Kronova bolest
Kronova bolest i ulcerozni kolitis predstavljaju hronične bolesti koje karakterišu zapaljenske promene na nivou digestivnog trakta. Kronova bolest može zahvatiti čitav digestivni sistem, počevši od usne duplje do analnog otvora, a često je karakterišu učestale i prolivaste stolicama s primesama krvi, bolovima u trbuhu, ali i pojavom fistula, promena na koži itd. Tačan uzrok ovih bolesti još se ne zna, osim da one u velikom procentu zahvataju mladu populaciju i znatno narušavaju njihov kvalitet života.
Karcinom debelog creva
Karcinom debelog creva jedan je od glavnih uzročnika morbiditeta i mortaliteta u svetu. Čini devet odsto svih malignih tumora, treći je najčešći maligni tumor i četvrti uzročnik smrtnog ishoda u svetu. Glavni simptomi na koje bi trebalo obratiti pažnju su promena načina pražnjenja sa naglom pojavom proliva ili zatvora, uz pojavu sveže krvi izmešane sa stolicom. Osobe oba pola, starije od 50 godina sa pojavom sveže krvi izmešane sa stolicom ili pozitivnim testom na okultno krvarenje obavezno podležu skrining kolonoskopiji za rano otkrivanje karcinoma. Isto važi i za osobe koje su u porodici imale karcinom debelog creva.
Čir na želucu ljudima može da bude neprijatelj broj jedan
Pažnja Uzroci oboljenja poznatog i kao peptički ulkus mogu da budu brojni, ali među faktorima rizika za njegov nastanak posebno se izdvajaju pušenje i alkohol
Oboljenje peptički ulkus, u narodu poznatiji kao čir na želucu, jeste oboljenje koje karakteriše pojava čira na sluznici jednjaka, želuca ili dvanaestopalačnog creva. Glavni simptom je pojava jakog, oštrog bola u predelu želuca, koji je naročito intenzivan noću. Dr Slobodan Srećković, gastroenterolog, istakao je da se usled čira na želucu javlja jak osećaj pečenja u tom organu, pogotovo ukoliko je prazan.
- Čir na želucu mogu da prate i drastičniji simptomi, kao što su mučnina i povraćanje sveže krvi ili sadržaja koji izgleda kao talog od kafe, zatim pojava crne kao katran stolice, kao i gubitak apetita, koji prati gubitak telesne težine. Uzroci peptičkog ulkusa mogu biti pojava infekcije Helicobacter pylori, preterana upotreba lekova protiv bolova, a faktori rizika za nastanak peptičkog ulkusa svakako su pušenje i upotreba alkohola - objasnio je dr Srećković.
Prema njegovim rečima, ulkusi mogu da se zakomplikuju unutrašnjim krvarenjem i stvaranjem ožiljnog tkiva, što zahteva hirurško lečenje. Dijagnoza se postavlja anamnezom, fizikalnim nalazom, a potom i EGDS ili RTG snimkom jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva. Ukoliko se pojave neke od ovakvih tegoba obavezno se javiti lekaru.