Često mi se u snu javlja Podujevo, dedina kuća. Ne, nemam danas nikoga na Kosovu. Čekaju me Dečani. Lagano umirem, stojeći na nogama kao neka vrsta ludog dinosaurusa!
- Ja duboko prezirem profesiju kojom se bavim. Novinarstvo, to je sloj robova. Ne znam ni sam šta tražim u novinarstvu već četiri decenije. Kada sve saberem, ima deset tekstova koji mogu da izraze ono što ja mislim da sam ja. Samo deset od hiljade tekstova koje sam napisao - rekao je Tijanić u intervjuu koji je tražio da bude objavljen posle njegove smrti.
On je osvrnuo se na svoj zaštitni znak.
- Ku...im se da ljudi ne bi videli moj strah. Da me zbog tog kukavičluka ne prezru. Zato se pravim hrabar u situacijama koje su ludačke. Spisak mojih neprijatelja je "ko je ko u Srbiji od najmoćnijih ljudi". Kako bih preživeo te neprijatelje ja sam morao da budem zvonar Bogorodične crkve - ružan, grbav nikakav. Ali da zvonim vrlo daleko - zaključuje Tijanić.
Priznaje da je Tirketa (Bogdan Tirnanić) iskreno voleo. "Moj i njegov stil su dve stvari. Još se sećam kad mi je Dara Džokić na Tirketovoj sahrani rekla: Tijaniću, sad si sam. Pazi šta radiš."
- Voleo bih da ostavim dve, tri knjige svojih tekstova. I da samo studenti novinarstva, kada hoće da vide kakav je ludak bio Tijanić uzmu i pročitaju nekoliko tekstova. Poslednjih dvanaest godina mog rada to nije novinarstvo već borba za glavu - rekao je Aleksandar Tijanić.