SARAJEVO - Nešto više od pola miliona maraka namenjenih za hitne i neplanirane situacije rukovodstvo Saveta ministara BiH je od početka 2010. godine do danas podelilo pojedincima, među kojima su stranačke kolege, rođaci i komšije.
Rezerva podrazumeva novčana sredstva koja se u državnom budžetu izdvajaju za hitne i neplanirane situacije, troškove međunarodnih sporova, finansiranje novih institucija i grantove neprofitnim organizacijama. Savet ministara BiH odlučuje o upotrebi tekuće rezerve, sa tim da predsedavajući i njegova dva zamenika imaju pravo da 4 posto rezerve potroše „interventno“, bez javnog konkursa i pravdanja utroška.
Prema istraživanju Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) iz Sarajeva, za manje od četiri godine za interventno trošenje izdvojeno je blizu 1,8 miliona KM iz budžetske rezerve. Nešto više od pola miliona maraka otišlo je za oko 230 pojedinaca, iako u pravilnicima nije navedeno da se tako novac može trošiti.
Novac je išao i za komšije i stranačke kolege političara. Nešto manje od 410.000 KM odobrio je Nikola Špirić za 138 pojedinaca, pri čemu je skoro trećina novca otišla Drvarčanima. Špirić je pre dve godine bio predsedavajući Saveta ministara BiH, a trenutno je na funkciji zamenika predsedavajućeg i na čelu Ministarstva finansija i trezora BiH.
Špirićeve kolege u sadašnjem ili prethodnom mandatu: Vjekoslav Bevanda, Sadik Ahmetović i Zlatko Lagumdžija su novac, uglavnom, delile udruženjima. U mestu Brda, udaljenom oko 20 kilometara od Drvara, živi 15 stanovnika. U selu se nalazi i Špirićeva porodična kuća koju su novinari CIN-a posetili pre dva meseca. Tom prilikom su na imanju zatekli mastora Borislava Vješticu koji vrši popravke na kući.
Novinarima je objasnio da je Špirićev rođak i da živi u Banjoj Luci.
„Dosta toga radim na dobrovoljnoj bazi sa ovim kolegama i komšijama“, kaže Vještica, dodajući da se, ipak, nekada nešto dogovori i za novac.
U razgovoru za CIN Špirić je rekao da majstor ne radi besplatno i da ga plaća „iz džepa“. Prema službenoj dokumentaciji Ministarstva finansija i trezora BiH, Vještica je ove godine dobio 3.000 KM, a njegova ćerka Nikolina 2.000 KM iz budžetske rezerve.
Novac su dobili na osnovu pismenih molbi koje su uputili Špiriću. Otac je u molbi naveo da mu je porodica u lošoj finansijskoj situaciji, dok je ćerka u svojoj navela da novac treba za školovanje.
Špirić je novac odobrio 13.05.2013. godine, odnosno isti dan kada su oba zahteva i primljena. I Zdravko Petković, drugi majstor koji se brine o Špirićevom imanju u Brdima, dobio je novac iz budžetske rezerve.
Špirić mu je 2011. godine odobrio 1.500 KM za lečenje, a godinu pre 2.000 KM za obnovu stočnog fonda, iako Petković ima stado od 150 ovaca. Prema istraživanju CIN-a, Petković je korisnik i prese za baliranje sena koja je plaćena iz budžetske rezerve, iako je ta mašina prema Odluci o interventom trošenju rezerve bila namenjena kao pomoć selima Bunčevac, Gilijakovići, Gornje Prekaje i Brda.
Naime, Špirić je 2010. godine odobrio skoro 20.000 KM za kupovinu prese za baliranje sena i prskalice za navodnjavanje kao pomoć povratnicima spomenutih sela. Međutim, prilikom posete selu Brda, novinari su se uverili da balirku koristi Petković. On je novinarima rekao da meštani sela Brda funkcionišu na prijateljskoj i dobrosusedskoj osnovi.
„Uvek može da se skupi nas 15-20 da kažemo ‘oćemo li napraviti ili pomoći jedan drugom“, kaže Petković. Dodaje da je i balirka zajedničko dobro.
„Ma, to nas ovde u selu što ima nekoliko – mi to koristimo. A sad, da pravimo neke pare od toga – nema to.
“Suprotno tvrde meštani koje su CIN-ovi novinari zatekli u selu Bunčevac.
Anđa Agić kaže da nije čula da postoji presa koja je namenjena za pomoć i njezinom selu. Novinarima je ispričala da je Petković radio baliranje sena koje su imali na porodičnom imanju, međutim, kaže da su plaćali 0,80 KM po bali. Imali su, kaže Anđa, 200 KM i za toliko su i balirali. Ostatak im je ostavio da pokupe ručno.
Njezina komšinica Miladinka Ratković kaže da nije ni znala da bi baliranje trebalo biti besplatno, jer „niko nije rek’o da se ne plaća“.
Ministar Špirić je novinarima rekao da nije znao da Petković naplaćuje usluge baliranja, ali da za rad te prese treba i nafta i traktor.
„Pa, nisam ja valjda čovek koji će da im kaže: naplati ili ne naplati. Ako postoji zahtev, a mi odobrili zahteve, mene samo interesuje ima li zloupotreba?! Žale li se ljudi?!“U selu Brda živi i porodica Radanović koja je od ministra dobila najmanje 14.000 KM iz budžetske rezerve.
Nikola Radanović i njegov sin Goran novac su dobili za obnovu kuće, obnovu stočnog fonda, kupovinu grtalice za sneg i cisternu. Kuća porodice Radanović je najveća u Brdima i u njoj živi Goran sa porodicom i roditeljima. Prilikom posete selu novinari su Gorana zatekli na gradilištu kod komšije. Odveo ih je do porodične kuće, ali odbio je zvanično govoriti. On radi kao policajac u Drvaru.
Otac Nikola u vreme posete novinara nije bio kod kuće. Odveo je ovce na ispašu.Špirić ne vidi ništa sporno kod davanja novca pojedincima. Međutim, državni revizori su u Izveštaju o reviziji budžeta institucija BiH za 2011. godinu naveli da ova sredstva nisu predviđena za pojedince.
Revizor Miro Galić kaže da se problemi sa potrošnjom budžetske rezerve ponavljaju iz godine u godinu zbog nedostatka jasnih kriterija u dodeli novca:
„Jednostavno, nemate pravila igre. Kad nemate pravila igre, nemate kriterijuma. Onda dolazi do izražaja taj subjektivizam“, kaže Galić.
Budžetska rezerva je definisana Zakonom o finansiranju institucija BiH. Pravo na interventno trošenje uvedeno je 2007. godine. Interventno trošenje budžetske rezerve odobrava predsedavajući Savjeta i njegova dvojica zamenika na osnovu zahteva i subjektivne procjene. Ne postoje javni oglasi ili poziv građanima BiH iz kojeg bi saznali da mogu uputiti zahtev za dodjelu ovog novca.
Špirić kaže da građani znaju kako mogu tražiti novac iz rezerve, jer je to objavljeno u Službenom glasniku, a njega, kaže, svi čitaju. U službenim glasnicima se objavljuje Odluka o izdvajanju novca, ali se ne daje pojašnjenje na osnovu čega je neko taj novca dobio i šta građanin treba poduzeti da bi koristio ta sredstva.Š
pirić je novinarima CIN-a objasnio i da ima situacija kada on ponudi novac iz budžetske rezerve i pre nego što dobije zahtev. Primer je Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr. Miroslav Zotović“ u kojem se liječio nakon povrede kuka koju je zadobio u prošlogodišnjoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila ispred hotela u Drvaru.
Kaže da je nakon završenog lečenja u Zavodu pitao: „Ljudi, mogu li ja nešto da pomognem ovoj ustanovi?“ Ponudio je da im kupi aparat za terapiju zglobova, iako nije ni znao koliko košta, zatraživši samo da mu pošalju predračun.
„I da Bog da, svaki koji tako ode, pomogne takvu ustanovu. S razlogom sam to uradio, jer sam vidio da se ljudi pate“, kaže ministar koji je 10.483 KM za kupovinu aparata dao iz državne rezerve.
Prema informaciji koju su iz Zavoda dostavili CIN-u, novac su dobili na osnovu predračuna koji su poslali Špiriću. U procesu je javna nabavka aparata „Kinetek“ koji se koristi za rehabilitaciju kolena. Špirić im je odobrio i 3.500 KM za održavanje skupa ortopeda i traumatologa RS-a.Smilji Marinković, medicinskoj sestri iz spomenutog zavoda, Špirić je „zbog teškog materijalnog stanja“ odobrio 3.000 KM. Tvrdi da ga Smilja nije negovala, nego da je ona glavna sestra na Ortopedskom odjeljenju u „Zotoviću“, a novac joj je dao zato što je izbeglica iz Drvara.
Špirić ne spori nijednu svoju odluku. Kaže da bi pomogao svima kojima je pomoć potrebna, ali su mu ograničena sredstva kojima raspolaže.