Hobotnice, najinteligentniji mekušci, postaju sve pametnije. Već koriste oruđe, grade skloništa od kamenje a naučnici smatraju da će graditi složenije strukture s više namena
NJUJORK - Čuvajte se, ljudi, dolaze superinteligentni oktopodi!
Osmoruki morski mekušci postaju sve pametniji i pametniji, a njihova evolucija mnogo obećava, tvrde naučnici.
Prošle godine, na primer, južnoafrički zoolozi zabeležili su dosad neviđeno ponašanje jedne vrste hobotnice. Oni su u more kod Kejptauna spuštali kaveze s mamcima kako bi hvatali i izučavali ponašanje glavonožaca, ali nisu računali na to da će jedna vrsta oktopoda prozreti njihov trik s kavezom. Kad su ujutru potražili mamac, ne samo što nije bilo mamca nego nije bilo ni kaveza. Oktopod se prikrao, zaobišao sve zamke, pojeo mamac, a na kraju, kad mu je dosadilo, otkačio i odneo i sam kavez. Sve ovo je zabeležila kamera.
Grade skloništa
Oktopodi, to je jasno, rukuju predmetima i već koriste oruđe. Ove životinje već sad grade skloništa od kamenja i ostataka korala.
- Ubeđeni smo da ovakvo ponašanje, evolucijski gledano, ima samo jedan ishod - nastaviće da usavršavaju tehnike građenja i uskoro će početi da grade složenije strukture, s više namena. Postajaće sve inteligentniji i inteligentniji - kaže dr Rasel Bruk s univerziteta Hofstra u Njujorku.
Savladavaju lavirinte
Hobotnice su, pored sposobnosti da grade skloništa, pokazale i izuzetnu veštinu u savladavanju lavirinata i drugih logičkih problema za čije rešavanje je potrebna dugoročna memorija i sposobnost proračunavanja. Nekoliko naučnika je, na osnovu dugotrajnih posmatranja, već utvrdilo da oktopodi pokazuju znake opservacionog učenja, najviše forme učenja. Zbog svega ovoga hobotnice su u nekim zemljama postale zaštićene u eksperimentima, pa im se, pre operacija, daje anestezija da ne bi osećale bol.
Osmoruki morski mekušci postaju sve pametniji i pametniji, a njihova evolucija mnogo obećava, tvrde naučnici.
Prošle godine, na primer, južnoafrički zoolozi zabeležili su dosad neviđeno ponašanje jedne vrste hobotnice. Oni su u more kod Kejptauna spuštali kaveze s mamcima kako bi hvatali i izučavali ponašanje glavonožaca, ali nisu računali na to da će jedna vrsta oktopoda prozreti njihov trik s kavezom. Kad su ujutru potražili mamac, ne samo što nije bilo mamca nego nije bilo ni kaveza. Oktopod se prikrao, zaobišao sve zamke, pojeo mamac, a na kraju, kad mu je dosadilo, otkačio i odneo i sam kavez. Sve ovo je zabeležila kamera.
Grade skloništa
Oktopodi, to je jasno, rukuju predmetima i već koriste oruđe. Ove životinje već sad grade skloništa od kamenja i ostataka korala.
- Ubeđeni smo da ovakvo ponašanje, evolucijski gledano, ima samo jedan ishod - nastaviće da usavršavaju tehnike građenja i uskoro će početi da grade složenije strukture, s više namena. Postajaće sve inteligentniji i inteligentniji - kaže dr Rasel Bruk s univerziteta Hofstra u Njujorku.
Savladavaju lavirinte
Hobotnice su, pored sposobnosti da grade skloništa, pokazale i izuzetnu veštinu u savladavanju lavirinata i drugih logičkih problema za čije rešavanje je potrebna dugoročna memorija i sposobnost proračunavanja. Nekoliko naučnika je, na osnovu dugotrajnih posmatranja, već utvrdilo da oktopodi pokazuju znake opservacionog učenja, najviše forme učenja. Zbog svega ovoga hobotnice su u nekim zemljama postale zaštićene u eksperimentima, pa im se, pre operacija, daje anestezija da ne bi osećale bol.
Ljudi nisu posebni
Dr Klint Peri s univerziteta Makveri u Australiji tvrdi da bi trebalo prestati s razmišljanjem o ljudima kao o najvišoj formi inteligencije:
- Mi ljudi možda nismo pametni koliko smo nekad mislili. Istraživanja pokazuju da se sve ono što smatramo komplikovanom logikom i intelektom kojima rešavamo probleme mnogo oslanja na prečice u razmišljanju, poznate pod nazivom heuristika. Prosto rečeno, znatno se oslanjamo na instinkt. Trebalo bi da se podsetimo da smo samo životinje, koje žive u svetu s drugim životinjama.