BEOGRAD - Najteži posao.
U procesu borbe protiv korupcije u pravosuđu postoje ozbiljni otpori čišćenju Srbije, a procesi u slučaju 24 sporne privatizacije su prilika da srpsko pravosuđe pokaže da li je u stanju da podrži sistemske reforme države, kaže u intervjuu Kuriru ministar pravde Nikola Selaković.
♦ Nova mreža sudova treba da počne da funkcioniše 1. januara 2014. Predviđa da se broj osnovnih sudova poveća sa 34 na 66, a javnih tužilaštava na 58. Šta to konkretno znači?
- S jedne strane, pravda će biti dostupnija, što će doprineti efikasnijem radu srpskog pravosuđa, čime ono danas ne može da se pohvali, a s druge, nova mreža sudova koštaće manje državu i građane. Žiteljima mnogih mesta u Srbiji je postojećom mrežom sudova otežan ili uskraćen pristup sudu, a tamo gde danas postoje sudske jedinice, ne sude se krivični predmeti, pa građani moraju da putuju po više desetina kilometara do osnovnog ili višeg suda kako bi podneli tužbu.
♦ Rekli ste da će Ministarstvo isplatiti neisplaćene zarade sudijama koji su tokom reizbora 2009. ostali bez funkcija, pa su im one nakon više od tri godine odlukom Ustavnog suda vraćene, ali i da će podneti regresnu tužbu (tužba je za naknadu štete) protiv odgovornih za nastalu štetu. Jeste li podneli tužbu i protiv kog?
- To ćemo učiniti onda kad budemo dobili prve pravosnažne presude. Procena je da šteta koja je pričinjena tim reizborom iznosi oko 15 miliona evra. VSS i DVT su organi koji su vršili postupak (re) izbora sudija i tužilaca, pa shodno tome i ljudi koji su bili članovi tih tela i donosili odluke treba da odgovaraju.
♦ Podnosite, dakle, tužbe protiv Snežana Malović, Nate Mesarović i drugih?
- Podnećemo tužbe protiv svih onih koji su bili članovi prvog sastava VSS i DVT. Ipak, razmotrićemo i mogućnost podnošenja krivičnih prijava. Ako bude osnova, nećemo izbegavati i to da učinimo.
♦ Oni će morati iz svog džepa da nadoknade tu štetu?
- Da ukoliko je reč o građanskoj tužbi za naknadu štete. Kad neko pričini štetu, dužan je da tu štetu i nadoknadi. Naknade štete na osnovu pravosnažnih presuda delimično će se vršiti s računa Ministarstva, a delimično iz budžeta sudova i javnih tužilaštava. Odnosno, od 1. januara 2012. godine za plate sudija i tužilaca nadležni su VSS i DVT, pa će od tog datuma na njih biti preneta i obaveza isplate nastale štete.
♦ Najavljeno je da će istrage o 24 sporne privatizacije biti gotove do kraja godine. Možete li da garantujete da pravosuđe neće omanuti?
- Uveren sam da će sudovi biti na visini zadatka kad budu preduzimali one predmete za koje tužilaštvo bude pronašlo osnovu da ih je potrebno dalje procesuirati. Ako smo mi kao izvršna vlast, zahvaljujući angažmanu prvog potpredsednika Vlade gospodina Vučića, bili kadri da stisnemo petlju i krenemo u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije bez obzira na ime, funkciju ili političku pozadinu, verujem da će i sudovi biti u stanju da iznesu svoj deo borbe. To je prilika da srpsko pravosuđe pokaže da li je u stanju da podrži sistemske reforme države.
♦ Kako vidite rad Ustavnog suda, brzu reakciju u slučaju Miroslava Miškovića, kad su utvrdili da mu je „povređeno ustavno pravo na ograničeno trajanje pritvora“, i to iako pred sobom imaju oko 13.700 nerešenih žalbi koje se vuku godinama?
- Zanimljivo je primetiti da nema pravilnosti u radu tog suda. Svima je upalo u oči kako je odluka ekspresna, zašto nije takva i u drugim slučajevima. Sećamo se slučaja Gorana Kneževića, koji je proveo 13 meseci u pritvoru, a Ustavni sud je odbacio njegovu žalbu. To samo pokazuje koliko su jaki otpori pročišćenju srpskog društva od korupcije i organizovanog kriminala.
♦ I u pravosuđu, dakle, postoje delovi koji su podložni uticajima političara i tajkuna?
- Ne obitava srpsko pravosuđe na izolovanom ostrvu usred okeana. Pretpostavljam da je to proizvod uticaja raznih društvenih činilaca, pa i onog koji je u ovom ili onom vremenu, na ovaj ili onaj način Srbijom vedrio i oblačio.
♦ Govorite o Miškoviću?
- Mislim na vlasnike krupnog kapitala sumnjivog porekla.
Mogući izbori
♦ Svedoci smo toga da sevaju varnice i na liniji SNS-SPS. Kakva je atmosfera u Vladi?
- Nigde u svetu nemate koalicionu vladu, čije članice imaju identične poglede na sva moguća tekuća i strateška pitanja. U proteklom periodu su sve nesuglasice na adekvatan način rešavane.
Koliko je to održivo? Hoće li Vlada izdržati mandat ili slede izbori?
- U najstabilnijim demokratijama uvek su mogući vanredni izbori. Ne znam zašto bi to bilo drugačije i u Srbiji.
Notari kreću sledećeg septembra
♦ Kako će pravda postati dostupnija?
- Ministarstvo će pružiti punu podršku i uvođenju sistema javnih beležnika, odnosno obnoviće se tzv. notarski sistem, koji u Srbiji ne postoji gotovo sedam decenija. Javni beležnici će u malim mestima, u kojima nema uslova da se u njih vrati osnovni sud ili zadrži sudska jedinica, zameniti najveći deo poslova koji građani najčešće obavljaju u sudu. Do otpočinjanja primene Zakona o javnom beležništvu u septembru 2014, u svim mestima koja po novoj mreži sudova ne budu imala sud ili sudsku jedinicu, biće organizovani sudijski dani.
Lopovima uzimamo imovinu
♦ Najavljivali ste zakon o utvrđivanju porekla imovine. Šta se čeka?
- Kako ne bismo radili stihijski, morali smo prvo da izvadimo Strategiju o borbi protiv korupcije. Niko ko je oštetio državni budžet i imovinu građana i tako stekao ličnu korist na protivzakonit način ne sme da bude aboliran niti da ostane u posedu te imovine. U narednom periodu ćemo za ovaj veliki društveni problem naći rešenje, ili kroz izradu novog zakona ili kroz izmene određenih odredaba Krivičnog zakonika.