BEOGRAD - Predlog koji je lako sprovesti.
Transportom smeća baržama preko Save i Dunava „Gradska čistoća“ bi, prema procenama stručnjaka, godišnje mogla da uštedi oko tri miliona evra, a Beograđani bi imali čistiji vazduh. Kombinovani vodeno-drumski model prevoza bi, kako kažu, mogao da se primeni za oko dva meseca bez većih ulaganja.
Dovoljno barži
Kamioni „Gradske čistoće“ svakog dana naprave 250 do 300 tura do deponije u Vinči, često i po 30 kilometara u jednom pravcu. Novim modelom transporta to rastojanje moglo bi da se skrati nekoliko puta, što bi smanjilo trošak goriva i održavanja, koji godišnje u „Čistoći“ dostigne oko milijardu dinara, odnosno deset miliona evra.
Uštede bi mogle da budu oko 30 odsto, procenjuje za Kurir Borko Drašković, pomoćnik direktora Direkcije za plovne puteve u Ministarstvu saobraćaja, koji ističe da je reč o njegovoj ideji još iz vremena kada je bio direktor Agencije za reciklažu. A kada je prešao u Direkciju, ideja je zaokružena.
- U Evropi se 40 odsto saobraćaja obavlja vodenim putevima jer je ovaj način najjeftiniji i najčistiji. Za nekih dva meseca mogli bi da se osposobe prilazi rekama, više punktova na Savi i Dunavu. Za to je potrebno malo novca, barži imamo dovoljno, samo je potrebna volja i odluka nadležnih - objašnjava Drašković.
On navodi da je deponija u Vinči na nekoliko stotina metara od kuća, a još i ne ispunjava savremene standarde, pa bi mogla da se izmesti dalje niz Dunav i da bude zajednička za region. Lokacija bi se sanirala i napravili otvoreni sportski sadržaji. Na ovaj način, kako kaže, Beograd bi počeo i da koristi potencijal reka.
Najbezbedniji transport
Ideju o prevozu komunalnog otpada podržava i Miodrag Milojević, izvršni direktor preduzeća „Ivan Milutinović PIM“. On smatra da je to najjeftiniji, najbezbedniji, najekonomičniji transport. To bi, kako kaže, rekao i da nije u firmi koja se bavi vodenim transportom.
- Naše barže nose po 1.500 tona, pa bismo odjednom mogli da prebacimo oko 22.000 tona - izračunao je on.
Možda u narednom periodu
U „Gradskoj čistoći“ kažu da će se pitanja izmeštanja deponije „Vinča“ rešavati u nekom narednom periodu, isto kao i pitanje upravljanja komunalnim otpadom, tehnologije koje će se primenjivati, kako u transportu tako i u obradi otpada, ali i reciklaže.
- Neophodne su stručne procene, a „Čistoća“ ne može samostalno odlučivati o tome. U svemu će aktivno učestvovati i nadležni Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine - poručuju u ovom preduzeću.
Dnevno čak 300 tura
- 250-300 tura naprave kamioni „Čistoće“ dnevno do deponije
- dnevni priliv smeća na deponiji veći je od 2.700 tona, a samo „Čistoća“ doveze više od 2.000 tona
- na pređenih oko 320 kilometara kamion oslobodi oko 270 kilograma ugljen-dioksida