BEOGRAD - Najmlađi penzioner u Srbiji trenutno je jednogodišnja devojčica, budući da je njena majka odlučila da je već sad osigura za starost od koje devojčicu deli više od pola veka. Mala dama će za 57 godina, kad može da podiže svoje uplate, ako uporno svakog meseca do tada bude odvajala 2.000 dinara, dobijati mesečno oko 197.000 privatne penzije, i to u trajanju od 20 godina.
"Za tu devojčicu doprinose uplaćuje majka, koja je takođe naš član. Ona će po zakonu akumuliranim novcem moći da raspolaže za 57 godina. To nije usamljen slučaj. I deke i bake uplaćuju za svoje unuke", kaže Nataša Marjanović, direktorka dobrovoljnog penzijskog fonda Delta Đenerali.
Donja starosna granica za uplate ne postoji, ali poželjno je da se s tim krene što ranije, jer privatna penzija zavisi od visine i perioda uplata, investicija fonda i izabranog načina primanja penzije.
“Idealno bi bilo da već od prve plate mladi počnu da štede u fondu. Tako mogu da očekuju višestruko veću penziju od državne”, kažu u Dunav dobrovoljnom penzijskom fondu.
“Viner štediše” na primer nemaju dobrovoljni penzijski fond, ali imaju rentno životno osiguranje, koje je slično. Ličnu rentu mogu da uplaćuju osobe od 14 do 65 godina života, a važno je da po isteku perioda plaćanja premije ne mogu imati više od 75 godina.
"Minimalna godišnja premija je 300 evra ako se plaća na rate, mesečno, kvartalno, polugodišnje, odnosno 200 evra ako se plaća odjednom. Minimalan rok uplate je 10 godina, maksimalan 45 godina, a nakon toga osiguranik počinje da prima doživotnu mesečnu rentu sa garantovanim, unapred utvrđenim iznosom. Taj iznos može biti uvećan za odgovarajuću dobit koja zavisi od poslovnih rezultata kompanije", kažu u kompaniji “Viner štediše”.
Prosečna uplata privatne penzije u Srbiji iznosi oko 4.000 dinara, dok je minimalna u većini fondova 1.000 dinara. Sada u dobrovoljnim penzionim fondovima štedi ukupno oko 180.700 ljudi.