Za 15 godina ubijeno šest navijača, dok je veliki broj njih stradao u okršajima nevezanim za navijanje. Huligani ne prijavljuju napade, nego se svete koristeći svoje metode
Mora im se stati na put!
Huligansko divljanje navijača u Srbiji, nažalost, ima duboku tradiciju. Samo za poslednjih 15 godina dogodilo se čak šest ubistava koja su u direktnoj vezi s navijačkom pripadnošću, ali i još nekoliko puta toliko likvidacija za koje nikad nije dokazano da su ih počinili pripadnici neke navijačke grupe. Tu spadaju razne zakazane tuče po zabačenim delovima grada, daleko od očiju javnosti.
Imajući u vidu da dobar deo najvatrenijih navijača Partizana, Crvene zvezde, kao i drugih srpskih klubova poput Vojvodine i Rada, na taj način pravi paravan za kriminalne radnje, sasvim je jasno da broj krivičnih dela, pre svega ubistava i pokušaja ubistava, treba pomnožiti nekoliko puta. S tim u vezi, veliki broj navijača učestvovao je u brojnim incidentima u kojima se koristilo vatreno i hladno oružje, ali je razlog za sukob bila svađa oko prodaje droge ili jednostavno nasilničko ponašanje na ulici ili u noćnom klubu.
Takođe, prevelik je broj primera da je u tučama navijača dolazilo do lakših ili težih telesnih povreda, ali povređeni nisu prijavljivali napad, nekad iz straha za svoju bezbednost, a neretko i iz želje da pravdu uzmu u svoje ruke i probleme reše, kako oni to kažu, „na muški način, a ne drukanjem policiji“.
Huligansko divljanje navijača u Srbiji, nažalost, ima duboku tradiciju. Samo za poslednjih 15 godina dogodilo se čak šest ubistava koja su u direktnoj vezi s navijačkom pripadnošću, ali i još nekoliko puta toliko likvidacija za koje nikad nije dokazano da su ih počinili pripadnici neke navijačke grupe. Tu spadaju razne zakazane tuče po zabačenim delovima grada, daleko od očiju javnosti.
Imajući u vidu da dobar deo najvatrenijih navijača Partizana, Crvene zvezde, kao i drugih srpskih klubova poput Vojvodine i Rada, na taj način pravi paravan za kriminalne radnje, sasvim je jasno da broj krivičnih dela, pre svega ubistava i pokušaja ubistava, treba pomnožiti nekoliko puta. S tim u vezi, veliki broj navijača učestvovao je u brojnim incidentima u kojima se koristilo vatreno i hladno oružje, ali je razlog za sukob bila svađa oko prodaje droge ili jednostavno nasilničko ponašanje na ulici ili u noćnom klubu.
Takođe, prevelik je broj primera da je u tučama navijača dolazilo do lakših ili težih telesnih povreda, ali povređeni nisu prijavljivali napad, nekad iz straha za svoju bezbednost, a neretko i iz želje da pravdu uzmu u svoje ruke i probleme reše, kako oni to kažu, „na muški način, a ne drukanjem policiji“.