Mesto Aninoasa u Rumuniji izgubilo je prihode kad je 2006. zatvoren rudnik u kojem je radila većina stanovništva
BUKUREŠT - Jezivo.
Rumunski grad Aninoasa prvi je i zasad jedini u Evropi koji je proglasio bankrot. Većina mladih ljudi otišla je iz tog rudarskog mesta, a nova vlast neuspešno pokušava da pomogne gradu dovođenjem stranih investitora. Ljudi su očajni, nemaju za osnovne životne potrebe, a svi žive od malih penzija, koje iznose od 100 do 500 evra.
Stanovnici Aninoase uglavnom su radili u rudniku koji se zatvorio 2006, nakon čega su ostali bez posla. Jedan od njih, sad vlasnik trgovine Dan Bradea rekao je da su ljudi primorani sve da kupuju na dug koji vraćaju kad im se uplate penzije. U gradu radi samo nekoliko prodavnica, jedan frizerski salon i pekara. Grad je ranije od Evropske unije dobio određenu količinu novca koji su uložili u rudnik u kojem je radio gotovo svaki stanovnik. Međutim, on je propao, a sa njim i sve nade u oporavak.
- Nema dana da ne plačem. Očajna sam! Moje srce krvari za moja dva sina. Čak je i u vreme Nikolaja Čauševskog bilo bolje. Deca su imala posao i kuću, i niko nije morao da gleda u kantu za smeće - rekla je Marija Pop, koja penzijom od 230 evra izdržava punoletne sinove ostale bez posla. U Aninoasi danas živi manje od 5.000 stanovnika, a nakon zatvaranja rudnika napustilo ga je 2.000 mladih.
Rumunski grad Aninoasa prvi je i zasad jedini u Evropi koji je proglasio bankrot. Većina mladih ljudi otišla je iz tog rudarskog mesta, a nova vlast neuspešno pokušava da pomogne gradu dovođenjem stranih investitora. Ljudi su očajni, nemaju za osnovne životne potrebe, a svi žive od malih penzija, koje iznose od 100 do 500 evra.
Stanovnici Aninoase uglavnom su radili u rudniku koji se zatvorio 2006, nakon čega su ostali bez posla. Jedan od njih, sad vlasnik trgovine Dan Bradea rekao je da su ljudi primorani sve da kupuju na dug koji vraćaju kad im se uplate penzije. U gradu radi samo nekoliko prodavnica, jedan frizerski salon i pekara. Grad je ranije od Evropske unije dobio određenu količinu novca koji su uložili u rudnik u kojem je radio gotovo svaki stanovnik. Međutim, on je propao, a sa njim i sve nade u oporavak.
- Nema dana da ne plačem. Očajna sam! Moje srce krvari za moja dva sina. Čak je i u vreme Nikolaja Čauševskog bilo bolje. Deca su imala posao i kuću, i niko nije morao da gleda u kantu za smeće - rekla je Marija Pop, koja penzijom od 230 evra izdržava punoletne sinove ostale bez posla. U Aninoasi danas živi manje od 5.000 stanovnika, a nakon zatvaranja rudnika napustilo ga je 2.000 mladih.