630.000 obolelih od šećerne bolesti u Srbiji

BEOGRAD - Kao hronična i neizlečiva bolest, dijabetes može da bude uzrok ozbiljnih komplikacija i smrtnog ishoda, ako se ne otkrije i ne leči, na šta ukazuje i podatak da je u Srbiji do prošle godine registrovano oko 630.000 obolelih, saopšteno je uoči Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, 14. novembra.

Način ishrane je jedan od najvažnijih koraka kako da zdravi umanje rizik od ove bolesti, ali i kako da oboleli regulišu nivo šećera u krvi.

Nije reč o posebnoj kuhinji za dijabetičare, već je nužna samo preraspodela određenih namirnica po količini i vrsti.

Organizam treba da bude snabdeven optimalnim unosom svih hranljivih materija, ugljenih hidrata, proteina, masti, vitamina, minerala i vode, ali veliki značaj u ishrani imaju složeni ugljeni hidrati, odnosno dijetna vlakna koja značajno pomažu u regulaciji šećerne bolesti.

"Česta je zabluda da dijabetičari moraju da isključe hleb i proizvode od žita iz svoje ishrane, a zapravo je dovoljno da promene svoje navike i koriste proizvode od punog zrna žita", rekla je nutricionista i stručnjak za planiranje kolektivne ishrane doma za stare na Bežanijskoj kosi Jasmina Mitrić.

Ona je dodala da su brojna istraživanja pokazala da redovno konzumiranje ražanog hleba i proizvoda od ražanog brašna, mogu uticati na bolji insulinski odgovor, odnosno utiču na sporiju resorpciju glukoze u gastrointestinalnom traktu.
Mitrić je kazala da se, pored ražanog hleba, prednost daje i ostalim vrstama hleba dobijenih od punog zrna žita, pahuljica i kinoe.

"Kada se u planiranju obroka koriste ove namirnice, mora se voditi računa o ukupnom unosu ugljenih hidrata, bez obzira što one sadrže i rastvorna i nerastvorna vlakna", istakla je Mitrić.

Rezultati najnovijih istraživanja ukazuju da se redovnim konzumiranjem hleba od ražanog, ječmenog brašna ili od integralnih žitarica, koji je bogat vlaknastim materijama, znatno smanjuje i opasnost od dijabetesa.

Od kako su u mnogim domovima zdravlja ukinuti centri za savetovanje, mnogi oboleli moraju savete u vezi sa ishranom traže na drugim mestima, na primer preko interneta, gde besplatno mogu dobiti savet nutricioniste.

Inače, stručnjaci preporučuju po jedno parče (50 grama) po mogućstvu ražanog hleba uz svaki obrok, jer taj hleb zbog bogatog sadržaja dijetetskih vlakana sprečava nagli pad šećera posle obroka, što se dešava ako se uzima beli hleb.

Uz obrok koji sadrži krompir, pirinač, pasulj ili mladi grašak ne preporučuje se uzimanje hleba, navodi Pristop.