Ministarka: Od 2014. vraćamo savetovališta za dijabetes

BEOGRAD - Svetski dan dijabetesa, 14. novembar, obeležava se danas, u Srbiji broj obolelih od šećerne bolesti raste, a ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović najavila je da će od 2014. godine biti i formalno vraćena savetovališta za dijabestes, ukinuta pre nekoliko godina.

Centar odnosno savetovalište treba da "pokriva" oko 50.000 građana, rekla je ministarka na konferenciji posvećenoj dijabetesu i najavila da će u okviru savetovališta specijalisti raditi intervencije koje ne obavlja izabarani lekar ili bolnica.

Podsetivši da u Srbiji 8,5 odsto stanovnika, približno 670.000 ljudi, ima dijabetes, Đukić Dejanović je istakla da više od 70 domova zdravlja u Srbiji zapravo nikada nije prestalo da se bavi savetovanjem, pa su savetovališta u međuvremenu postala samoodrživa kategorija.
"Ja tim kolegama čestitam, to je divan primer koliko se posao može voleti", rekla je ona i naglasila da ovi pacijenti, zbog komplikacija i rizika za još ozbiljnija oboljenja, moraju biti prioritet.

Ona je istakla da se tip 2 dijabetesa, koji čini oko 95 odsto obolelih od šećerne bolesti, u našoj zemlji u proseku svake godine dijagnostikuje kod 16.000 osoba.

Nešto češće se otkriva kod osoba ženskog pola, najčešće posle 40-te godine, a više nije toliko redak ni kod mlađih osoba, gojazne dece i adolescenata.
Govoreći o snabdevenosti i obezbeđenosti tračicama, Đukić Dejanović je navela da je sadašnja doza tri, odnosno jedna kutija optimum, u skladu sa finansijskim sredstvima države.

"Ali, svaka lokalna samouprava može dati svoj doprinos, posebno tamo gde dijabetesa ima više", rekla je ministarka zdravlja i navela da i navladin sektor može da pomogne.

Predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju i kontrolu šećerne bolesti Ministarstva zdravlja prof. dr Nebojša Lalić ukazao je da je šećerna bolest i dalje ogroman javni zdravstvni problem i da je prevencija, iako skupa, vrlo važno pitanje.

On savetuje ljudima koji nemaju dijabetes da jednom u tri godine provere rizik. To se, kako kaže, radi vrlo lako, pomoću upitnika nakon kojeg se dobija takozvani skor rizika.

Prof. Lalić ukazuje da su sve komplikacije ove bolesti opasne, jer se smatra da je dijabetes broj jedan uzrok slepila, popuštanja bubrežne funkcije, amputacija koje nisu posledica traume, a 2/3 osoba koje dožive infarkt srca imaju poremećaj šećera.

Pacijentkinja Stela Prgomelja (44) kaže da je dijabetes otkrila još kao dete, 1976. godine. "Jako dugo živim sa njim, uspešno, nastavila sam da živim normalno, ali sam promenila neke navike u ishrani", rekla je Prgomelja. Ona ističe da lično nikada nije imala problema u školi, na fakultetu, ni prilikom zaposlenja, ali da ipak negde ima stigmatizacije, čak i diskriminacije.

Osobe sa dijabetesom mogu da žive sasvim normalno, ali moraju da imaju balans između fizičke aktivnosti i terapije, navela je ona i istakla da su ovim pacijentima neophodne trake za merenje količine šećera u krvi kojih nema dovoljno.

"To nas godinama tišti i jako je teško ljudima da odvoje novac za samokontrolu jer su trake skupe. Priličan budžet potrošsimo na "besplatno lečenje"", rekla je ona.

Govoreći o zapošljavanju ovih osoba, ona ukazuje da se poslodavci plaše da prime osobu sa dijabetesom jer misle da će dugo odsustvovati, što je potpuno pogrešno.

Ona ukazuje da ima i ljudi koji kriju da imaju dijabetes jer strahuju da na primer neće dobiti posao, što je opasno, jer ako padne šećer treba neko u okruženju da zna o čemu se radi i da pomogne.

Konferenciji je prisutvovao ambasador Danske u Srbiji Mihael Borg Hansen, a skup je organizovan u saradnji sa Savezom društva za borbu protiv šećerne bolesti Srbije, Dijabetološkim savezom Srbije, Savezom društva za borbu protiv šećerne bolesti Vojvodine.