BEOGRAD - Srpski teniser Janko Tipsarević zbog povrede će propustiti finale Dejvis kupa protiv Češke, al ita činjenica nije omela novinare uglednog Njujork Tajmsa da naprave specijalnu reportažu iz Beograda sa drugim najboljim teniserom Srbije.
Nezaobilazne teme u razgovorima sa teniserima iz Srbije su teški uslovi u kojima su oni odrastali, bombardovanje, vize, igranje u bazenima. Tipsarević ne želi da se priseća tih godina, iako su bile teške.
"Vidi, da budem iskren, ne želim da plačem i da kažem kako je bilo neverovatno teško. Naravno, bilo je, ali mislim da to nisam toliko osećao. Bio sam dovoljno srećan da sam imao veoma, veoma posvećenog oca koji je radio i po tri posla kako bi mi omogućio da igram tenis. Samo da se zna, ja ne volim te "Roki Balboa" priče: Bio je siromašan i bez novca, a zatim je iz ničega postao nešto".
Za razliku od Ane Ivanović, Jelene Janković i Novaka Đokovića, Tipsarević je kao mlad igrač ostao u Srbiji i trenirao sa Rusom Romanom Savočkinim.
"Postojala je velika šansa da, u slučaju da nisam našao Romana kao trenera, napustim Srbiju i pokušam da se razvijem kao igrač negde drugde".
Pored teniskog umeća, Tipsarevića često prepoznaju i po drugim stvarima, kao što su tetovaže, pirsing, naočare, što mu daje izgled nekog ko nije kao ostali. Univerzitetska diploma, omiljene knjige od Ničea, Šopenhauera i Dostojevskog dokaz su da je Tipsarević odstupio od zamišljene slike sportiste (Endi Marej je priznao da retko kada čita knjige).
"Ljudi mi kažu da sam filozof jer vide tetovaže Ničea ili Dostojevskog na mom telu, ali niko nikada nije me čuo da pričam ili da se ponašam drugačije od ostalih momaka. Uvek kažem ono što mislim, nekada nešto predstavim u malo drugačijem svetlu, što mediji iskoriste i naprave od toga priču", rekao je Janko Tipsarević.