Žrtvovan je zbog zahteva stranih sila, a i kako bismo se kod Nemaca opravdali da smo izgubili rat, kaže Miloš, sin pokojnog istoričara Vase Kazimirovića, autora dela
Velike tajne srpske istorije! U Biblioteci grada Beograda juče je predstavljeno delo istoričara Vase Kazimirovića „Crna ruka“. Iako je knjiga objavljena 1997. godine, zbog smrti autora nije stigla da bude predstavljena široj javnosti. Reprint izdanja objavila je izdavačka kuća „Prometej“ iz Novog Sada, pošto se uoči obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata ponovo pojavilo interesovanje za Dragutina Dimitrijevića Apisa.
Kapitalno delo
- Ovo je kapitalno delo i velika tema novije srpske istorije. Kad je reč o Crnoj ruci, mi nismo imali nijednu komparativnu monografiju. Dok se čitaju strani autori, stiče se utisak da je reč o mračnom i fašističkom udruženju. U našoj književnosti Apis je prikazan kao đavo ili Džejms Bond. Biljana Srbljanović ga predstavlja kao Koštunicu, a Dobrica Ćosić u trećem tomu romana „Vreme smrti“ kao Džejmsa Bonda, koji može da ubije bilo kog kralja ili cara. Zahvaljujući tome, stiče se utisak da je reč o jednom moćnoj organizaciji. Stvoren je mit o kojem piše Kazimirović - kaže dr Čedomir Antić.
Tri poglavlja
Knjiga je podeljena u tri poglavlja, a prati nastanak organizacije od 1903. do 1917. godine, kad su u Solunu Apis i njegovi saborci streljani zbog navodnog pokušaja atentata na Aleksandra Karađorđevića. Pedesetih su sudskom odlukom rehabilitovani. - Autor kritički i sa zadrškom gleda na Apisa. I da je danas živ, verovatno bi dodao još koje poglavlje - kaže Antić.
O delu je govorio Miloš Kazimirović, autorov sin: - Apis je žrtvovan zbog zahteva stranih sila. Morao je da bude ubijen kako bi se Srbi pred Nemcima opravdali u slučaju da izgube rat.
Nepoznato pismo
Sin velikog istoričara otkrio je da je istražujući život Dragutina Dimitirijevića našao jednu zanimljivu prepisku koju nije stigao da objavi. - Reč je pismu kralju Aleksandru Obrenović u kome mu Apis zahvaljuje na stipendiji koji mu je dao za školovanje u Beču. Platio je mnogo dukata, a ne može da se utvrdi kakvu školu je pohađao sprski oficir. Na kraju obraćanja napisao je da će mu večno biti dužnik, a svi znamo kako se priča završila nekoliko godina kasnije.
Dado Djilas
Sprema nastavak... Kazimirović
Dado Djilas
Novo čitanje istorije... Čedomir Antić (desno) na promociji