SKUPŠTINA USVOJILA ZAKON: Dogodine 66 osnovnih sudova i 58 tužilaštva
BEOGRAD - Nova mreža sudova, koja će imati 66 osnovnih sudova i 58 javnih tužilaštava počeće da funkcioniše od 1. januara 2014. godine, budući da je Skupština Srbije usvojila danas zakon koji to predviđa.
Za Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava glasalo je 123 poslanika, a protiv su bilo 44 parlamentarca.
Nova mreža sudova, koja podrazumva povećanje broja osnovnih sudova sa 34 na 66, predložena je kako bi se otklonili nedostaci postojeće, budući da se pokazala kao neefikasna, a građanima je otežavala pristup pravdi, objasnio je tokom skupštinske rasprave ministar pravde Nikola Selaković.
Nova mreža podrazumeva i smanjenja broja sudskih jedinica, koje su se, kako je naveo predlagač, pokazale neracionalne, pa će tako u Srbiji od 2014. godine raditi 29 sudskih jedinica.
Amandmanima skupštinškog Odbora za pravosuđe i poslanika sudske jedinice dobili su i Varvarin, Bogatić, Kovačica, Ćupriji, Nova Varoš i Koceljeva.
Novim zakonom i broj osnovnih javnih tužilaštva se povećava i to sa 34 na 58, tako da će zbog racionalnosti neka tužilaštva imati nadležnost za dva suda.
Tako će javno tužilaštvo u Vranju biti nadležno i za osnovni sud u Bujanovcu, tužilaštvo u Zaječaru i za osnovni sud u Knjaževcu, tužilašto u Negotinu i za osnovni sud u Majdanpeku, potom tužilaštvo u Novom Pazaru i za sud u Sjenici.
Potom će tužilaštvo u Pirotu biti zaduženo i za sud u Dimitrovgradu, tužilaštvo u Prijepolju i za sud u Priboju, tužilaštvo u Sremskoj Miitrovici i za sud u Šidu, a tužilaštvo u Čačku i za sud u Ivanjici.
Mreža osnovnih sudova i javnih tužilaštava na Kosovu i Metohiji određivaće se posebnim zakonom, koji treba da bude donet do 31. decembra ove godine.
Novim zakonom nije se menjala teritorijalna organziacija prekršajnih sudova, pa će i dalje postojati 44 prekršajna suda, što je u skladu sa potrebama Srbije, objašnjava predlagač.
Zakon predvđa postojanje 25 viših sudova, 16 privrednih sudova, četiri apelaciona suda i to u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Došlo je do promenanja kada je reč o apelaciji u odnosu na prethodnu mrežu, pa je tako do sada Apelacioni sud u Beogradu bio nadležan za područja višeg suda u Zaječaru iako je taj grad bliži Nišu nego Beogradu, pa je to sada promenjeno.
Takođe, predviđeno je i postojanje 25 viših javnih tužilaštava i četiri apelaciona javna tužilaštva.
Zakon predviđa da postojeći sudovi i tužilaštva nastavljaju sa radom do početka primene ovog zakona, a predmeti u kojima nije doneta odluka preuzimaju sudovi i tužlaštva osnovani ovim zakonom.
U sudskim jedinice koje prestaju sa radom nastaviće da rade prijemne kancelarije u kojima će se obavljati poslovi prijema pismena i overavanja isprava i potpisa do početka rada javnih beležnika.Takođe, do početka primene zakona Visoki savet sudstva izvršiće premeštaj sudija u sudove osnovane novim zakonom.
Sudovi i javna tužilašta koja su osnovana preuzimaju potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene iz sudova i javnih tužilaštava koja zakonom prestaju sa radom.
Ministar pravde pbrazovaće komisiju koja će do početka primene zakona izvršiti raspodelu sredstava za rad, opreme i arhive, a Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca obrazovaće komisije koje će doneti rešenje o raspoređivanju zaposlenih iz sudova i javih tužilaštava u skladu sa aktom o sisitematizaciji koji će doneti ministar do 1. decembra 2013.
Kritetrijumu za novu mrežu sudova bili su broj predmeta, geografska udaljenost, broj stanovnika, tradicija i realna potreba građana.
Zakon o sedištima sudova primenjivaće se od 1. januara 2014. godine.