50 GODINA OD SMRTI OMILJENOG LIDERA: Amerikanci i dalje žale za Kenedijem!

U svim saveznim državama organizovane mise, minuti ćutanja i predavanja u znak sećanja na čoveka čija je smrt i do danas ostala misterija, a predsednik Barak Obama naredio da se sve zastave spuste na pola koplja

Čitava Amerika juče je odala počast Džonu Kenediju, 35. po redu i ujedno najmlađem predsedniku u istoriji SAD, koji je ubijen u atentatu na jučerašnji dan pre tačno 50 godina. Aktuelni lider Sjedinjenih Država Barak Obama naredio je da sve zastave budu spuštene na pola koplja u znak žalosti zbog gubitka izuzetnog službenika države, vizionara i mudrog idealiste.

Obama održao govor

Širom države organizovane su mise, minuti ćutanja i predavanja u znak sećanja na čoveka čija je smrt do dan-danas ostala misterija, a čiji buran život nesmanjenim žarom zaokuplja pažnju medija širom sveta.

- Danas obeležavamo uspomenu i slavimo trajni pečat koji je Kenedi ostavio na američku istoriju. Njegova zaostavština živi i živeće i u narednim decenijama - rekao je Obama.

U 12.30 po lokalnom vremenu održan je minut ćutanja u Dalasu, čime je označeno tačno vreme kad je Džon Kenedi pao 22. novembra 1963. na aveniji Dili plaza. Tamo se okupljenima obratio gradonačelnik Dalasa, a oglasila su se i crkvena zvona i čitani su izvodi iz Kenedijevih govora. Organizovan je i koncert na kojem je nastupio orkestar Ratne mornarice SAD, kojoj je Kenedi pripadao.

Zvanična istraga pokazala je da je Kenedi ubijen metkom Lija Harvija Osvalda (24), međutim, stotine različitih teorija zavere o Kenedijevom ubistvu ukazuju da Osvald nije krivac. Kako bilo, tog mladog simpatizera komunista ubio je dva dana kasnije vlasnik noćnog kluba u Dalasu Džek Rubi, poznat po vezama sa organizovanim kriminalom. On je tokom suđenja u drugostepenom postupku preminuo od raka, čime su okolnosti i motivi atentata koji je šokirao svet ostali, čini se, zauvek prekriveni velom tajne.

Osumnjičen čak i Kastro

Prema ostalim verzijama objašnjenja atentata, postojala su, navodno, najmanje dva atentatora, prema nekima ubistvo su izvršili agenti CIA, i u vezi s tim pominjan je čak i Lindon Džonson, zatim mafija - zbog toga što je Džonov brat Robert pokrenuo istragu protiv njenih vođa. Postoje i teorije da je iza ubistva stajala kubanska politička emigracija, KGB, Fidel Kastro, direktor FBI Edvard Huver...

Za većinu Amerikanaca Kenedi je bio najpopularniji lider u drugoj polovini prošlog veka.

Mesec dana pred ubistvo
TITO MEĐU POSLEDNJIM LIDERIMA KOJI SU GA VIDELI

Predsednik SFRJ Josip Broz Tito bio je jedan od poslednjih lidera koji su Džona Kenedija videli živog. Naime, Tito je u SAD boravio 17. oktobra 1963, a američki predsednik ubijen je posle nešto više od mesec dana - 22. novembra. Tokom Titove posete Kenedi je istakao: „Svet u kojem živimo je pun teškoća i opasnosti. Smatram da je veoma značajno što i pored mora koja nas razdvajaju i, možda, razlike u političkim filozofijama, imamo razumevanja za osnovne političke ciljeve zemalja u celom svetu, kako bi se opasnost smanjila.“