Proslavljena kantautorka Jadranka Stojaković, čije je pesme "Sve smo mogli mi", "Što te nema" i "Ima neka tajna veza" pevala cela bivša Jugoslavija, sada živi skromnim životom u Domu za stare "Karitas" u Banjaluci.
Bolest motornog neurona, koja joj je ustanovljena nakon pada na bini 2009. godine, iz dana u dan oduzima joj sve više snage.
Po povratku iz Japana 2011. godine Jadranka je odradila zakazane koncerte u Rovinju, Beogradu i Sarajevu. Ipak, bolest ju je odvojila od scene. Nije se, kaže, nadala da će biti smeštena u starački dom, jer još ima mladalački duh. Zadovoljna je organizacijom doma, ali pošto ne može dugo da sedi i priča, samim tim ne može ni mnogo da se druži.
"Ovo je bolest na koju utiču vremenske prilike, ishrana i količina sna. Vežbe su naporne. Ako ih ne radim, ne osećam se dobro. Teško je s ovom bolešću izlaziti na kraj", priznala je Jadranka.
Prijatelji joj mnogo znače. Oni je obilaze i jedini su joj oslonac u životu. Najviše pominje Maju Tatić, sa kojom je mnogo vremena provodila i u produkciji RTV Republike Srpske.
"Najteže mi pada što sam izgubila glas. Kada sam shvatila da ne mogu više ni celu pesmu da otpevam, to je stvarno bila tuga. Šta da radim, napevala sam se valjda u životu, pa je i tome došao kraj", kaže Jadranka.
Uprkos svemu, još komponuje i kaže da joj je lakše da svira klavijature nego gitaru. Nedavno je za Maju Tatić napisala pesmu, a ovih dana se radi demo-snimak.
Druženje sa estradnim zvezdama bivše Jugoslavije donelo joj je mnogo smeha, lepih trenutaka i uspomena, a kroz turneju „Sevdah putuje Evropom“ naučila je pesme koje pre toga nije znala.
"Zahvaljujući muzici obišla sam celu Jugoslaviju i svet", priseća se Jadranka Stojaković.
Kaže da je u to vreme bila interesantna umetnica, jer je bila jedna od retkih koja je i svirala i pevala, pa za nju nije bio potreban celi orkestar.
"Tada sam želela da napravim zajedničku pesmu sa grupom "Korni" i "Indeksima", čije su pesme bile nešto novo u tom vremenu. Iako smo se družili i često nastupali zajedno, žao mi je što nemamo zajedničke numere", priznaje Jadranka.
Sjajnu karijeru i kulturnu saradnju između BiH i Japana, kojoj je takođe bila posvećena, prekinuo je zemljotres u Japanu i bolest.
"Zemljotres me je naterao da se vratim. Da je bilo drugačije, u Japanu bih ostala da se lečim, jer kod njih država preuzima brigu o ljudima koji imaju ovu bolest i to do kraja života", kaže Jadranka.