Predrag Matvejević: Hrvatska se mora odupreti fašističkom pravcu

SARAJEVO - Predrag Matvejević (81), ugledni evropski intelektualac, univerzitetski profesor, književnik i filozof, počasni građanin Sarajeva, upozorio je kako desnica u Hrvatskoj još nije poražena i da desničari predvođeni Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) ponovo žele da se "dočepaju vlasti".

Komentarišući poslednje događaje u Hrvatskoj, uključujući i fašistički ispad fudbalskog reprezentativca Josipa Šimunića koji je publiku pozdravio ustaškim pokličem "Za dom spremni", Matvejević je rekao da se "Hrvatska mora odupreti tom jednom HDZ-ovskom talasu", tom "ultranacionalističkom, desnom, fašističkom pravcu".

"Da ga na neki način isključi iz hrvatske istorije, da Hrvatska može da živi na jedan način na koji ju njena kultura poziva da živi. Celi život se, kao sin Hrvatice, suprotstavljam onima koji kad kažeš Hrvat govore: "Vi ste ustaše". Ustaše su jedna manjina koja je obrukala Hrvatsku. Međutim, današnja Hrvatska nije dovoljno učinila da bi ustaše koji se javljaju u našim sredinama stavila na njihovo pravo mesto", kazao je Matvejević, verujući da i iza poslednjih događaja stoje desni HDZ-ovi krugovi, oni koji hoće da zarade više.

Prema njegovim rečima, Hrvatska nije uspela da "zauzme središnje polazište", jer više ne mašta da bi se u toj zemlji mogla ustanoviti neka leva, socijalistička verzija.

"Mogao bi se zaista širiti jedan demokratski stav, jedan demokratski duh. S druge strane, onemogućiti ovo što smo videli. Ovo je bolno za svakoga ko voli Hrvatsku na jedan moderan način i koji je stavlja u jedan moderan kontekst u koji ona ne uspeva i ne zna da se smesti. Druga stvar su neki detalji koji postaju opšti. Recimo, jednopolni brakovi, jesu li mogući? To su stvari koji su zaista sekundarne i na kojima se igra", rekao je profesor na univerzitetima Sorbona i La Sapienza u Rimu.

On ističe da bi događaji u Hrvatskoj mogli eskalirati i ozbiljnijim incidentima i nasiljem, ali da neće "jer smo ušli pod kapu Evrope".

"Evropa na neki način bdije nad tim, kao što bdije i na svojim greškama i pokušajima da se ponovno nametne kao nekakav imperijalizam. Uprkos tome Evropa ne bi dopustila ono što bi dopustio Franjo Tuđman, što bi dopustio Slobodan Milošević. Evropu zanima na poseban način Balkan, ali bez obzira složili se s takvim načinom ili ne složili, ja se lično ne slažem, Evropa nad našim krovom je najmanje loše rešenje. Nije dobro, ali je najmanje loše od svih mogućih drugih rešenja", kaže on.

Kritičan je i prema aktuelnoj vlasti u Hrvatskoj koju predvodi Socijaldemokratska partija (SDP).

"Stvari koje su napravili nisu jako uspešne. U ekonomiji ne idu stvari uprkos jednom velikom zalaganju, jer cenim gospodina Linića, ali stvari ne idu. U Zagrebu nikad toliko prosaka nije bilo. Neki novi folklor se budi. Jutros sam čuo neke ljude. Kao, pitaju Ciganina: 'Cigo, kada će nam biti bolje, hoće li nam biti bolje?'. A Cigo odgovara: 'Šta vam je, bilo nam je bolje'", rekao je Predrag Matvejević.

Govoreći o rodnoj Bosni i Hercegovini danas, on ističe da je Dejton bio nužno zlo.

"Nije bio dovoljan po sebi. Dejton je u sebe uključivao neke pojave, pravce, opredeljenja koja nisu išla u prilog narodu. Dejton je nešto starije pitanje kako ćemo mi naći način života koji nam odgovara na ovom prostoru. Zasad biti pod evropskim krovom je, ipak, bolje rešenje. Ne vidim drugih rešenja", govori Matvejević koji za sebe voli da kaže da je uvek bio jugoslovenski orijentisan.

Sećajući se svojih čuvenih razgovora sa Miroslavom Krležom, Matvejević ističe da je slavni književnik i enciklopedista neizmerno poštovao Bosnu.

"Tražio je da njegov spomenik na mirogojskom groblju ima oblik bosanskoga stećka. On koji je pisao o stećcima, bogumilima. Smatrao je da smo mi bili bliži bogumilstvu nego hrišćanstvu Rima ili Vizantije", seća se Matvejević.

Otkrio je i kako je Krleža puno pre raspada Jugoslavije sa kasnijim hrvatskim predsednik Franjom Tuđmanom prekinuo sve odnose zbog njegovih aspiracija prema Bosni.

"Kad je Tuđman došao iz Beograda da vodi u Zagrebu Institut za istoriju radničkog pokreta, Krleža je tu ideju dočekao oberučke. Smatrao je da je dužan da podrži tu stvar. Primio je dobro Tuđmana. Nekoliko puta sam bio i ja na večeri. Do jedne večeri kad se u Franjinoj glavi javila ideja. Kazao je: 'Znate, Krleža, pa da napravimo Hrvatsku do Drine. Hajmo, presecimo tamo u Bosni...'. Krleža se podigao. Rekao je: 'Šta?! Vi bi ratovali sa Srbima i Bosancima?'. Digao se i nije ga više nikad hteo čuti i videti Tuđmana. Nikad se više nisu našli posle toga. Ne može se ništa preseći. Mi znamo etničku sliku Bosne. Kako da Neretva u mom Mostaru bude granica? Sve to može loše završiti", rekao je Matvejević.

Matvejević se osvrnuo i na Bošnjake i njihov položaj u BiH i na prostorima Balkana.

"Bili Bošnjaci ili muslimani, oni su zapravo Sloveni koji su primili islam na isti način na koji su ostali Sloveni primili katoličanstvo ili pravoslavlje. Ali ono što nas veže jeste to da smo mi slovenskog porekla. Ne treba od toga praviti mit ni slovenski ili jugoslavenski, ali mi govorimo istim jezikom. Krleža je govorio: 'Hrvatski i srpski su jedan jezik koji Hrvati zovu hrvatski, a Srbi srpski... Bosanci bosanskim'. Ali da shvatimo da su te veze stvorene među nama prirodnim, istorijskim, etničkim vezama. E tu nešto fali... Kao da su muslimani Srbima daleki, kao nikad nisu bili zajedno. Treba promisliti stvari u tim novim relacijama. To je stvar koja stoji pred našom inteligencijom koja je prepadnuta, uzdrmana, podeljena i manijska", zaključio je Predrag Matvejević.