Ukrajinski premijer Mikola Azarov osudio je predstavnike Evropske unije koji su napali Rusiju, optuživši ih da je ona kriva za to što je Ukrajina odbila da potpiše sporazum o pridruživanju evropskoj zajednici. On je istakao da Unija njegovoj zemlji, koja je u teškoj finansijskoj situaciji, nikad nije pružila pomoć, dok joj je Rusija, s druge strane, izašla u susret.
Priznao uticaj Rusa
Azarov je povodom tvrdnji EU da je Moskva izvršila pritisak na Kijev da bi sprečila potpisivanje tog sporazuma ipak priznao uticaj koji su Rusi imali na donošenje te odluke.
- Rusija je predložila odlaganje potpisivanja, ali zasad nikakav dogovor nije preciziran o reviziji cena ruskog gasa za Ukrajinu.
Početkom decembra počinjemo pregovore s Rusijom o uspostavljanju normalnih trgovinskih i ekonomskih odnosa. Nismo dobili neophodnu podršku EU u trenutku kad je to bilo važno. Računali smo da će nam ona pomoći da se dogovorimo o dobijanju kredita od MMF, ali nije nam dala nikakvu pomoć, već samo izjave. Da nismo rešili spor s Moskvom, morali bismo da se suočimo s ekonomskom katastrofom - rekao je Mikola Azarov.
Međutim, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Saveta EU Herman van Rompej u zajedničkom saopštenju opet su odlučno osudili rusku poziciju o sporazumu Kijeva i Brisela i izrazili spremnost da objasne Moskvi u čemu je uzajamna korist odnosa EU s Kijevom. Na to je lider Ukrajine Viktor Janukovič istakao da njegova zemlja odbija da postane predmet geopolitičke borbe, kao i da ne želi da se nađe u bojnom polju između Rusije i EU.
- Kao što otac ne može da ostavi porodicu bez hleba, ni ja nemam pravo da ostavim ljude na milost i nemilost sudbine s problemima koji se mogu pojaviti, ukoliko pod pritiskom koji osećamo bude zaustavljena proizvodnja i ako milioni građana budu izbačeni na ulicu - kazao je Janukovič.
Protesti širom zemlje
Inače, u Ukrajini već danima besne protesti građana koji su nezadovoljni odlukom vlade da odustane od EU i okrene se Rusiji. Oni su se u ponedeljak sukobili s policijom zbog pokušaja da uđu u zgradu vlade i traže ostavku premijera.
Liderka Litvanije upozorila
GRIBAUSKAJTEOVA: OVO JE RIZIČAN POTEZ ZA RUSE
Predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte, čija se država sukobila s Rusijom zbog trgovinskih pitanja, rekla je da je Kijev trebalo da se odupre pritisku Moskve i u petak potpiše sporazum na samitu u Vilnjusu kao što je i bilo planirano.
- Ne mislim da je ukrajinska vlada napravila izbor između Istoka i Zapada. Mislim da se oni ponašaju kao na pijaci. Gledaju ko će im dati najviše, a to nije politički privlačno ni prihvatljivo. To će biti skup poklon za Rusiju, koja se i sama suočava s ekonomskim problemima - rekla je Gribauskajteova.
Činjenice
RUSKA VEZANOST ZA UKRAJINU
- Ukrajina je bila pod kontrolom Moskve sve do raspada SSSR 1991.
- Ruski predsednik Vladimir Putin „narandžastu revoluciju 2004“ smatrao je delom planova Zapada da se proširi na rusko tlo
- Kroz Ukrajinu prolazi glavni gasovod za izvoz ruskog gasa ka zapadu Evrope
- Rusija je i posle raspada SSSR nastavila da se oslanja na ukrajinsku proizvodnju motora za avione i rakete, turbine...
- U ukrajinskoj luci Sevastopolj nalazi se i baza ruske Crnomorske flote