BRISEL - Roditelji iz Belgije zatražili su od države da pravo na eutanaziju - ubistvo iz milosrđa, bude prošireno i na decu koja su na samrti.
Pravo na dostojanstvenu smrt je u Belgiji zaštićeno zakonom od 2002. godine, ali se odnosi samo na odrasle koji “trpe nepodnošljiv bol koji ne može biti ublažen”. Prema važećim pravilima, neophodno je da se teško bolestan pacijent sam izjasni o potrebi za eutanazijom, što je nemoguće u slučaju beba.
Linda van Roj je jedan od roditelja koji su se pridružili ovom zahtevu jer, kako kaže, čak i u poslednjim trenucima života njene ćerke Ele Luis mogla je da vidi agoniju na njenom licu.
"U tom periodu vam kažu da je najbolje detetu ne davati tečnost. Zato smo prestali da je hranimo. Na kraju, ostali su samo kost i koža, bebe više nije bilo", priča Linda čija je desetomesečna beba preminula pre dve godine nakon teške borbe sa Krabovom bolešću (genetska mutacija koja oštećuje nervni sistem).
"Želela sam da okončam njenu patnju, ali bila sam bespomoćna. Umrla je u utorak, a još u ponedeljak nam je bilo jasno da ne može više da trpi bol koji ju je razarao. Tada počinje da vas obuzima bes jer nema leka koji bebi možete dati kako bi bol nestala", kaže Linda i dodaje da je najviše želela da svom detetu da fatalnu dozu lekova i prekrati joj muke.
Sudeći prema istraživanjima javnog mnjenja, sa njenim stavom se slaže većina Belgijanaca, a 16 uglednih pedijatara podržalo je inicijativu.
"Lekari i sada okončavaju živote dece baš kao i odraslih, ali to se radi “u mraku” jer je protivzakonito", ističe Žerlan van Berler, pedijatar sa Univerziteta u Briselu.
S druge strane, protivnici inicijative tvrde da maloletnici nisu sposobni za donošenje tako važne odluke.
"Među dve stotine dece o kojoj sam se brinula, nijedno nije poželelo da umre pre nego što mora", kaže medicinska sestra Sonja Develter.
Izabela Sačević boluje od Hantingtonove bolesti, retkog genetskog poremećaja koji drastično smanjuje očekivani životni vek kod dece. Ipak, majka Ivona ju je pitala šta misli o eutanaziji.
"Eutanazija znači da si toliko nesrećna da ne želiš da ostaneš ovde, već želiš da odeš kod boga. Ali, ako odeš, odlaziš zauvek. Da li misliš da je to dobra stvar?", upitala je Ivona.
Izabela je pažljivo saslušala, a onda je jedva čujnim glasom odgovorila: "Mislim da nije dobra".