Uštede zabranom zapošljavanja i do 16 milijardi!

Shutterstock
Domaći ekonomisti i sindikalci podržavaju Vladu Srbije u nameri da spreči novo zapošljavanje u javnom sektoru

BEOGRAD - Dobro su se setili!
Odluka Vlade Srbije da Predlogom izmene Zakona o budžetskom sistemu zabrani novo zapošljavanje u javnom sektoru do kraja 2015. naišla je na odobravanje domaće stručne javnosti.

Vodeći ekonomisti i sindikalci predlog ovog zakona, koji je objavljen na sajtu Skupštine Srbije, ocenili su kao neminovan i krajnje razuman. Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, rekao je za Kurir da je takva odluka apsolutno normalna i očekivana, a potom to slikovito objasnio rečima: - To vam je kao kada kažete da nećete više skakati iz aviona bez padobrana.

Nepotrebno zapošljavanje

- U Srbiji je bila poplava nepotrebnih zapošljavanja, javna preduzeća i državna uprava su nam natrpani, što realan sektor više ne može da izdrži. Pogotovo kada se zna da nešto manje od 800.000 ljudi trenutno ima status nezaposlenih - rekao je Čanak i naglasio da će ovakva mera smanjiti troškove, ali ne i obezbediti uštedu o kojoj Vlada priča. Ekonomista Goran Nikolić navodi da će ova odluka za naredne dve godine doneti uštedu od ukupno 16 milijardi dinara.

- U sledećoj godini ovim koracima ušteda bi mogla da iznese oko šest, a u 2015. godini oko 10 milijardi dinara ako se zna da u Srbiji godišnje oko 2,5 do tri odsto radnika ode u penziju ili na neki drugi način prekine radni odnos - rekao je Nikolić i naglasio da će se ovim merama broj zaposlenih smanjiti za šest odsto, što je mnogo bolje nego da ljudi dobiju otkaze.

Njegov kolega Milojko Arsić istakao je da je ovo dobra opcija, ali samo ako je na kratkoročne staze, jer je prvobitno potrebno utvrditi stvarni višak zaposlenih da bi otkaze dobili samo oni koji su suvišni.

- Zabrana zapošljavanja je jedan od načina da se smanji broj zaposlenih u javnom sektoru na osnovu prirodnog odliva u penziju, pošto verovatno dva do tri odsto od ukupnog broja zaposlenih godišnje ide u penziju, ali nije dugoročno održivo jer u penziju idu i oni čiji je rad potreban - rekao je Arsić.
On je naveo primer penzionisanja profesora matematike u školi ili anesteziologa u bolnici, čiji posao neko mora da radi i kada oni odu u penziju.

Ćate privilegovane

Na pitanje da li su zaposleni u javnoj upravi i celom javnom sektoru privilegovani u poređenju sa zaposlenima kod privatnika i da li svi jednako podnose teret krize, Arsić je odgovorio da je opšte pravilo da zaposleni u javnom sektoru dobijaju manje otkaza, ali i manje plate.
- Jedno od ta dva mora da se otkloni. Ne mogu i veće plate i manji rizik. U svetu je uobičajeno da su plate niže u javnom sektoru - rekao je Arsić.

Činjenice
IZMENE ZAKONA

- Zabrana zapošljavanja i popunjavanja radnih mesta ne primenjuje se na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, direktore javnih preduzeća, društava kapitala, ustanova i javnih agencija
- Ukupan broj privremeno angažovanih radnika ograničava se na 10 odsto ukupnog broja zaposlenih koji se neposredno ili posredno finansiraju iz budžeta
- Privremeno se obustavlja isplata novca za plate i prenos sredstava za finansiranje lokalnih samouprava
- Rok za uvođenje centralizovanog obračuna zarada u javnom sektoru produžava se do 1. januara 2015.
- Ograničenje rasta penzija i plata u javnom sektoru primenjivaće se i nakon 2016.