Beograđanin Nikola M. (30) već pet godina živi s virusom HIV. Strašnu istinu da je zaražen otkrio je na rutinskom pregledu, ne očekujući da je moguće da se to baš njemu dogodi. Od tada, život mu se potpuno promenio i okrenuo u pravcu u kojem nije ni slutio!
On je u intervjuu za Dr Kurir otkrio najintimnije delove svog života, s kakvim se sve problemima suočavao nakon što je saznao da mu je bliski partner, kojem je verovao, preneo opasan virus, ali i na koji način mu je organizacija Q-klub pomogla da prevaziđe najteže trenutke u životu.
- Doživeo sam pakao tokom srednje škole kada su roditelji saznali da sam gej. Tražili su od mene da idem kod psihijatra da bi se utvrdilo šta nije u redu. Postao sam maltene nepoželjan u celoj porodici, zbog čega sam padao u depresiju. Često sam se pitao da li sa mnom stvarno nešto nije u redu kad mi to stalno nameću - započeo je svoju ispovest Nikola.
Kako je istakao, on potiče iz manjeg mesta u Šumadiji, a kako je situacija i tamo i u porodici nakon otkrivanja njegove seksualne orijentacije postala nepodnošljiva, odlučio je da spas pronađe u Beogradu, gde je upisao fakultet.
- Osetio sam da sam u novom gradu, sve mi je bilo zanimljivo, dostupno. Uz to sam, kao i mnogi mladi, pokušao da delom pobegnem iz stvarnosti na društvenim mrežama, gde je veliki protok gej ljudi. Tako sam i došao do osobe s kojom sam se zbližio i kojoj sam počeo da verujem. S njom sam se opustio i prestao da koristim zaštitu tokom seksualnih odnosa. U jednom trenutku sam otišao na rutinsko testiranje, koje sam inače praktikovao, i saznao da sam HIV pozitivan. Tada sam ostao sam! Roditeljima nikada nisam rekao, a i u kontaktu smo samo formalno. Veoma mali broj ljudi to prizna porodici jer se tako otvaraju mnoga pitanja. Moji prijatelji su zbog HIV dobijali otkaze na poslu, a ja sam doživljavao neprijatnosti u Domu zdravlja gde su mi karton označili crvenim flomasterom. Ono što sam tada shvatio je da, kada svi misle da vaš život ne vredi, onda i vi počinjete manje da ga cenite - rekao je sagovornik Dr Kurira i dodao da jedinu podršku najtežem periodu života pronašao u Q-klubu, u koji je dolazio na savetovanje.
Prema njegovim rečima, odmah je partneru koji mu je preneo opasni virus rekao svoje saznanje.
- Mnogi moji prijatelji nisu rekli partnerima kada su saznali da imaju HIV, baš zbog straha od odbacivanja ili od saznanja da su nekome preneli virus. Mnogo je lakše živeti s tim kada se zna da ne postoji odgovornost za nečiji život. Nekima je mnogo lakše živeti s tim kada ne preuzmu odgovornost za nečiji život. Nisam više s tom osobom, a posle nje sam imao i duže veze. Nisam svima govorio da imam HIV, već sam insistirao na zaštiti, a samo kada je veza postajala ozbiljna, onda bih govorio. Nikada od njih nisam doživeo diskriminaciju. U klubu su nas učili kako da pripremimo partnera i kažemo da imamo HIV - objasnio je Nikola.
Na kraju ističe da, iako živi dobro, u njemu postoji bojazan da mnogo zavisi od stepena siromaštva društva, za koje ne zna da li će i dalje moći da obezbeđuju lekove.
- Za nekoliko godina voleo bih da saznam da su pronašli lek, a da sam još živ - zaključuje Nikola.
Najvažnije o virusu
- HIV možete dobiti nezaštićenim seksualnim odnosom, ubrizgavanjem droga, transfuzijom krvi, transmisijom sa HIV pozitivne majke na dete
- HIV se ne prenosi ljubljenjem, kijanjem, kašljanjem, korišćenjem iste šolje, preko insekata, zaštićenim (bezbednim) seksom
- HIV se nalazi u krvi i u drugim telesnim tečnostima, poput sperme i vaginalnog sekreta
- inficirana osoba ne može uobičajenim socijalnim kontaktima ugroziti zdrave osobe
- AIDS (sida) stanje je uznapredovale ili završne faze koju izaziva virus HIV. On deluje na organizam tako što dovodi do pada imunološkog sistema, zbog čega telo više nije sposobno da se bori protiv infekcija i bolesti
- od side se, tvrde stručnjaci, ne umire, već od infekcija koje nastaju zbog pada imuniteta
Srbiji nedostaju lekovi za HIV
Organizacija Q-klub osnovana je sa ciljem unapređenja života ljudi koji žive sa HIV virusom.Bratislav Prokić, aktivista Q-kluba, naglašava kako će u saradnji s fondacijom Amfar do polovine 2014. sprovoditi besplatno testiranje na HIV.
- Ljudima je lakše da dođu ovde da se testiraju jer im mi obezbeđujemo privatnost i savetovanje, a ako rezultat bude pozitivan, ovde odmah mogu dobiti neophodnu podršku. U Srbiji više od 10 odsto pacijenata nema potrebne lekove, a smatra se da će usled prirodne mutacije virusa i nedovoljnog procenta uspešnosti osnovne terapije taj broj biti i veći. Lečenje virusa HIV je važno, ne samo za pacijente kojima terapija omogućava neskraćen životni vek, već i za opštu populaciju - objasnio je Prokić.