Stručnjaci ispituju da li zaposleni ima sklonost ka tome da ponovi delo svog oca, a o svakome BIA daje konačni sud
BEOGRAD - Šta to beše bezbednosna provera! Posle objavljivanja ekskluzivnog otkrića Kurira da je Vladimir Marić, šef kabineta ministra spoljnih poslova, sin Dragana Marića, koji je pre nekoliko godina bombom ušao u Predsedništvo Srbije u vreme mandata Borisa Tadića, postavlja se logično pitanje kako ovakvi kadrovi prolaze obaveznu bezbednosnu proveru. Stručnjaci za bezbednost slažu se da takvo kadriranje može da ima nesagledive posledice po državu.
Bez rešenja
Vojni analitičar Aleksandar Radić za Kurir kaže da, nažalost, ovo nije prvi put da se na važnim mestima postavljaju ljudi koji ne prolaze bezbednosnu procenu. - Ko se u državi Srbiji uopšte bavi tim problemima i procenama? I šta se desi na kraju? Piše se, digne se buka i posle se sve zaboravi do sledećeg slučaja - poručuje Radić. Profesor na Fakultetu bezbednosti Darko Trifunović objašnjava da su bezbednosne procene budućeg zaposlenog u instituciji poput Ministarstva inostranih poslova neophodne, a da BIA daje konačni sud nakon svih procena.
Konkurs
- Svaka osoba koja se zapošljava u takvoj instituciji mora proći na konkursu i bezbednosnu proveru, a procena se vrši i na osnovu toga ko su vam roditelji. Svakako u obzir ulazi i to da li su nečiji roditelji bili procesuirani, zbog čega i, pre svega, da li osoba koja treba da zasnuje radni odnos ima slične sklonosti. U obzir se uzima procena nekoliko nadležnih, kao i ministra - objašnjava Trifunović i dodaje da incident nečijeg rođaka nije nužno presudan pri nečijem zapošljavanju, jer se „procena zato i radi“.