Odjeci glasanja o gej braku u HR: Crkva i desnica potvrdile dominaciju!

Građani Hrvatske su na referendumu sa 65,87 odsto glasova odbili istopolne brakove. Ugledni politički analitičar i dugogodišnji zagrebački profesor političke filozofije Žarko Puhovski kaže da se ''nije desilo ništa neobično''.

"Pokazalo se da je desno konzervativna, katolička struja znatno jača od levo-liberalne, iako to mnogi nisu shvatali. Pokazalo se da ni desno konzervativni nisu uspeli dovoljno građana izvesti, jer bi, da je bio veći izlazak, njihova pobeda bila još veća i imali bi jaču legitimaciju za svoje stavove. Formalno se ništa nije dogodilo. Jer je formalno ta formulacija postojala već u zakonu, a sad je prešla i u Ustav. Dogodilo se to da je na delu jedna vrsta simboličnog viška na strani desnice. Taj simbolični višak će dovesti do toga da se pojača njihov pritisak na sve ostale", govori Puhovski za Anadoliju.

Međutim, on ne smatra da je ishod referenduma uvod u ponovni dolazak Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) na vlast.
"Ne, pokazalo se više puta u drugim sredinama u svetu da prevođenje, prebacivanje moralne većine u političku ne funkcioniše, ako uopšte funkcioniše. Za pola godine kada budu izbori za Evropski parlament, rezultati će biti slični onima koje smo imali pre godinu dana", smatra zagrebački profesor.

Davor Gjenero, politolog i nezavisni politički konsultant, kaže da je Hrvatska još nakon završetka pregovora i pogotovo pristupanja EU, ušla u proces društvene regresije. Naglašava da su demokratska prava u državi ozbiljno potresena.
"Ta društvena regresija se oseća u svakodnevnom životu. Posebno u odnosu prema manjinama i manjinskim grupama. Najveći deo odgovornosti za tu situaciju snose društvene elite u Hrvatskoj. Društvene podele u Hrvatskoj sada su veće nego su bile ikada u novijoj istoriji. Veliku krivicu za to snose političke elite. Izvrstan primer je nesretni referendum. To je dobar primer disjunkcije hrvatskih društvenih elita", smatra Gjenero.

Nakon rezultata referenduma, dodao je, ostala je deoba društva, pobeda jedne tvrde konzervativne političke opcije.

"Takođe, ovo je pokušaj radikalnih socijalnih grupa da nadomeste nacionalizam. Reč je o tvrdom konzervatizmu koji je uklopljen u neke evropske šeme i koji pokušava naći zamenu za nacionalizam. Pri tome imate kolateralne žrtve u manjinskim grupama. Kad govorimo o manjinskoj politici, gori bi bili potencijalni efekti referenduma o ograničavanju prava na dvojezičnost, ali sumnjam da će do toga doći. Jer predsednik vlade Milanović neće dopustiti istu stvar koju je napravio u ovom slučaju, a to je da ne konsultuje Ustavni sud Hrvatske. Jer, da je konsultovao Ustavni sud Hrvatske, on bi odložio ili zabranio referendum", naglasio je sagovornik Anadolije.

Iskustva na Balkanu

Ne veruje u ozbiljnije posledice po Hrvatsku iz sedišta EU, jer je Hrvatska svoju poziciju već uprskala sa Lex Perković, ali i time što njena "vlada mirno gleda kako joj budžetski deficit curi". Ipak, ovaj analitičar veruje da bi EU reagovala ako bi bila ugrožena pozicija manjinskih zajednica, što je bilo predmet razgovora između Hrvatske i EU u pretpristupnom razdoblju. Štaviše, smatra da će ultrakonzervativni dio EU videti u Hrvatskoj dobar primer za ostatak Evrope, dok će liberalniji "Hrvatsku gledati ispod oka".

Isto tako, ne veruje da bi mogla biti ugrožena prava i ostalih manjina jer "ovo je bio dovoljno glasan šamar da je do referenduma uopšte došlo". Pozdravlja činjenicu da će početkom naredne godine doći do promena Ustava Hrvatske gde će se regulisati da se referendum ne može raspitivati o pitanjima zaštite ljudskih prava.

Profesor Puhovski ne veruje da bi slični scenariji mogli da se ponove i u ostalim državama regiona na putu ka evropskim integracijama.

"Ja nisam u to uveren. Srpska pravoslavna crkva (SPC) i Islamska zajednica (IZ) nisu toliko dobro organizovani kao Rimokatolička kod nas. Ako nešto odavde nauče, preneće u svoje sredine, ali zasad mi se ne čini da su u stanju da naprave na ovako uverljiv način", kazao je.