Raspeća su se opet pojavila na zidovima jedne osnovne škole, što je ponovo izazvalo pritužbe roditelja ateista i pripadnika drugih konfesija
BEČ - Nisu svi hrišćani.
Raspeća su se opet pojavila na zidovima jedne osnovne škole u Sedmoj bečkoj opštini, što je ponovo izazvalo pritužbe roditelja ateista i pripadnika drugih konfesija, a reagovale su i nevladine organizacije. Ejtan Rajf (Eytan Reif) iz građanske inicijative Religija je privatna stvar kaže da ne žele bitku nevernika protiv vernika, ali traže da se definišu granice austrijske pravne države i da se javnosti pokaže da su neke važeće zakonske odluke zapravo problematične.
Pritisci
Podsetimo, majka jednog učenika u osnovnoj školi u Sedmoj bečkoj opštini pokrenula je u maju inicijativu da svaka učionica dobije svoj krst. S obzirom na to da je njeno insistiranje bilo svakodnevno, s puno pritiska, škola je na kraju popustila, iako se manje od 50 odsto učenika izjasnilo kao hrišćani. Ovaj postupak razljutio je drugi deo roditelja, koji su najavili da će pokrenuti krivični postupak.
Prema zakonu, krstovi smeju da se nalaze u učionicama samo u slučaju kada se više od 50 odsto dece izjasne kao hrišćani. Ukoliko se taj broj ne ispuni, školska uprava nema pravo da insistira na prisustvu krstova u učionicama. Odluku o tome donosi svaki direktor ponaosob.
Prema inicijativi organizacije Religija je privatna stvar, u pet od 14 školskih učionica okačeni su krstovi, kao i u tri od devet zajedničkih prostorija. Rajf je najavio da će uskoro objaviti tačan procenat hrišćanskih učenika.
- Austrija je demokratska država. Demokratija ne podržava samo slobodu mišljenja i veroispovesti svakog pripadnika društva već i pravo svake osobe da ne veruje u bilo šta u šta drugi veruju i da ne mora da praktikuje običaje i da deli ubeđenja drugih ljudi. Takođe, niko ne mora da vaspitava decu u skladu s većinskim običajima i tradicijom - kaže Rajf. U većini pokrajina krstovi u javnim ustanovama su propisani zakonom.
Ko je gazda
Mišljenje roditelja o tom pitanju izgleda da ne zanima državne zakonodavce. Ne žele svi roditelji da se njihova deca obrazuju pod krstom. Mnoga deca, kao i njihovi roditelji, nisu hrišćani, pripadaju drugoj veroispovesti ili su ateisti. Po postavljanju krstova u učionice svakom detetu će odmah biti jasno ko je „gospodar u kući“. Na taj način se deci već od malih nogu propagira katolička vera, podseća Ejtan Rajf.
Raspeća su se opet pojavila na zidovima jedne osnovne škole u Sedmoj bečkoj opštini, što je ponovo izazvalo pritužbe roditelja ateista i pripadnika drugih konfesija, a reagovale su i nevladine organizacije. Ejtan Rajf (Eytan Reif) iz građanske inicijative Religija je privatna stvar kaže da ne žele bitku nevernika protiv vernika, ali traže da se definišu granice austrijske pravne države i da se javnosti pokaže da su neke važeće zakonske odluke zapravo problematične.
Pritisci
Podsetimo, majka jednog učenika u osnovnoj školi u Sedmoj bečkoj opštini pokrenula je u maju inicijativu da svaka učionica dobije svoj krst. S obzirom na to da je njeno insistiranje bilo svakodnevno, s puno pritiska, škola je na kraju popustila, iako se manje od 50 odsto učenika izjasnilo kao hrišćani. Ovaj postupak razljutio je drugi deo roditelja, koji su najavili da će pokrenuti krivični postupak.
Prema zakonu, krstovi smeju da se nalaze u učionicama samo u slučaju kada se više od 50 odsto dece izjasne kao hrišćani. Ukoliko se taj broj ne ispuni, školska uprava nema pravo da insistira na prisustvu krstova u učionicama. Odluku o tome donosi svaki direktor ponaosob.
Prema inicijativi organizacije Religija je privatna stvar, u pet od 14 školskih učionica okačeni su krstovi, kao i u tri od devet zajedničkih prostorija. Rajf je najavio da će uskoro objaviti tačan procenat hrišćanskih učenika.
- Austrija je demokratska država. Demokratija ne podržava samo slobodu mišljenja i veroispovesti svakog pripadnika društva već i pravo svake osobe da ne veruje u bilo šta u šta drugi veruju i da ne mora da praktikuje običaje i da deli ubeđenja drugih ljudi. Takođe, niko ne mora da vaspitava decu u skladu s većinskim običajima i tradicijom - kaže Rajf. U većini pokrajina krstovi u javnim ustanovama su propisani zakonom.
Ko je gazda
Mišljenje roditelja o tom pitanju izgleda da ne zanima državne zakonodavce. Ne žele svi roditelji da se njihova deca obrazuju pod krstom. Mnoga deca, kao i njihovi roditelji, nisu hrišćani, pripadaju drugoj veroispovesti ili su ateisti. Po postavljanju krstova u učionice svakom detetu će odmah biti jasno ko je „gospodar u kući“. Na taj način se deci već od malih nogu propagira katolička vera, podseća Ejtan Rajf.
Mediji ispituju javno mnjenje
PITANJE I TRI ODGOVORA O KRSTU U ŠKOLI
Kako bi ispitali javno mnenje, austrijski mediji napravili su upitnik sa tri pitanja. U svim onlajn izdanjima novina može se odgovoriti na pitanje „Da li krstovi treba da stoje u školama?“ sa tri ponuđena odgovora:
1. Da. Austrija je hrišćanska država.
2. Samo ako je više od polovine učenika hrišćanske veroispovesti.
3. Ne, religiozni simboli ne treba da budu prisutni u školskim ustanovama.