Naučnici sa američkog Tehnološkog instituta države Masačusets (MIT) tvrde da ljudi konačno poseduju sredstva da otkriju vanzemaljski život. Kako bi pronašli život van naše planete, bilo da je reč o mikroorganizmima ili višim inteligentnim bićima, naučnici prvo moraju biti u stanju da detektuju planete na kojima je život moguć, a zatim i da otkriju biološki potpis koji bi vanzemaljci ostavili na toj planetu, što je odnedavno moguće.
Prvi put
- Prvi put u istoriji zaista imamo tehnologiju da pronađemo život na drugim planetama. Čovečanstvo će nas pamtiti kao generaciju koja je pronašla planete nalik Zemlji - rekla je naučnica sa MIT Sara Seager tokom obraćanja Komitetu za nauku, svemir i tehnologiju američkog Kongresa.
Astrobiologija, grana nauke koja se bavi poreklom, evolucijom i distribucijom života u univerzumu, tek je nedavno počela da se razvija, a poslednjih godina postigla je ogroman skok unapred. Ključnu ulogu u otkrivanju vanzemaljaca ima ispitivanje atmosfere udaljenih planeta. Kiseonik, na primer, nije u stanju da samostalno opstane duže vreme, pa bi njegovo detektovanje oko nekog svemirskog objekta bilo pokazatelj da tu postoje organizmi koji ga proizvode. Druga najbitnija stvar za kojom naučnici tragaju kako bi pronašli život van Zemlje jeste voda, koja je, bar kod nas, neophodna za život.
Mikrobi
Misije teleskopa „Kepler“ otkrile su više od 3.500 potencijalnih planeta van Sunčevog sistema, uključujući i bar 10 koje su nalik Zemlji i u zoni pogodnoj za život. Kad se tome dodaju rezultati svemirskih teleskopa „Habl“ i „Spicer“, kojima su nedavno direktno posmatrane atmosfere udaljenih planeta, potraga za vanzemaljcima više ne izgleda kao naučna fantastika.
Jedno od velikih otkrića napravio je na Marsu i rover „Kjuriositi“, koji je otkrio da su na Crvenoj planeti nekada postojali uslovi za život. Na našoj planeti, naučnici su pronašli mikrobe koji opstaju u ekstremnim uslovima, počev od ledenih glečara pa sve do vulkanskih jezera. Te dve stvari su značajni pokazatelj da života van Zemlje najverovatnije ima i više nego što smo mislili, kao i da nam je možda bliži nego što se pretpostavljalo.
ČINJENICE
Najznačajniji teleskopi
- „Habl“ još od 1990. juri svemirom i naprava je koja je zabeležila najneverovatnije fotografije univerzuma.
- „Kepler“ je lansiran 2009. sa ciljem da otkrije planete van Sunčevog sistema koje su nalik Zemlji.
- „Spicer“ je postao aktivan 2003, kad je počeo da beleži infracrvenu svetlost udaljenih svemirskih objekata.
- „Opservatorija Plank“ lansirana je u svemir 2009, a služi detektovanju prvog svetla koje je ikada zasijalo u univerzumu.
Sve bolja oprema
DVA NOVA TELESKOPA
Američka Nacionalna aeronautička svemirka administracija NASA planira da 2017. lansira u svemir teleskop TESS (Transiting Exoplanet Survey Satellite), kojim će se tragati za vanzemaljskim uslovima za život. Kao i njegov prethodnik „Kepler“, novi uređaj će koristiti takozvani tranzitni metod, kojim se na osnovu treptaja zvezda detektuju planete koje oko njih kruže u istoj ravni u kojoj ih mi posmatramo. Drugi svemirski teleskop, „Džejms Veb“, čije lansiranje je zakazano za 2018, više će biti fokusiran na pojedine planete, koje je TESS otkrio.